Наша књижевност

532 - р Књижевност

храна хиљада људи који воле музичку уметност зато што је разумеју, а научили су да је разумеју зато што је воле. ;

Баш дела о којима је овде реч имала су неједнак историјат односа са слушаоцима и то у самом Бетовеновом Бечу и уопште у његовој отаџбини. Ако је симфонија С-ашг код тадашње елитне публике (код племства и просвећене грађанске интелигенције) од прве наишла на повољан "одзив, јер је читавим својим језиком (иако не и њиме изреченим садржајем) настављала линију фиксирану и одомаћену делима Хајдна и Моцарта, виолинском концерту било је потребно више година да се пробије до свести слушалаца, а ни Леонора бр. 3 није тако широку популарност какву данас има постигла од самог 29 марта 1806 године, од дана првог приказивања прерађене. опере „Фиделио“ (тз. друге верзије једине Бетовенове опере). Свака епоха и средина има своју носебну перспективу на уметничко наслеђе и под данашњим углом гледања · првобитна слика друштвеног дејства трију композиција управо је обрнута.

Тумачење које је диригент Здравковић дао симфонији и увертири такође је један пример притиска тих „општих места“. Карактеристично је, тако, да је „Леонора бр. 3" рељефније, живље, убедљивије и, што је далеко важније, верније приказана, истинитије дејствовала, него симфонија С-ашт која уопште помало вуче тешку судбину првенца (нако треба имати у виду да је и само то прво симфониско дело мајстора симфоније — дело тридесетогодишњег човека). - Здравковић добро зна шта значи динамичка градација оног одељка у симфониском ставу који ову захтева. Он уме да изведе, уме да начини пластичним контуре читавог блока тема. Но баш у овој симфонији, која је испуњена грацијом и елеганцијом рококоа, он није свугде погодио прави карактер овог Бетовеновог симфониског жаргона. Код првог става доиста треба да сва ври и кључа, но тематско градиво појединих група инструмената не сме изгубити свој посебни тонус. Други став је Анданте кантабиле и ритмичка група од трију осмина не би смела имати оштрину корака марша. Трио скерцозног менуета извајан је правилно: на мирном акордском постољу дувачке групе шеснаестински покрет виолина, и треба да делује орнаментално, али основна тема менуета мора задржати грацију игре. Кратки уводни Адађо попоследњег става Здравковић је схватио драматично а то је дражесни хумор, као кад деца, пре но што ће се дати у трк, броје лагано: „један, два — и три“. Тешко је, дакле, наћи праву меру у овој симфонији коју једни прикључују бетовенској серији симфониских драма (једна грешка) а други сматрају апокрифном, не увиђајући да је и свет рококоа Бетовенов свет.

У поменуту серију симфониских драма спада и увертира „Леонора бр: он Ако се она схвати као програмска симфониска поема (што није неопходно, иако није ни погрешно), везана садржајно за драмску тематику опере, онда је од скоро језовитих празних силазних октава лаганог увода па до незадрживе (борбене одлучности коде дат симфониски портрет јуначне, самопрегорне супруге: њена размишљања, успомене на срећне дане крај Флорестана и чврста решеност на борбу за његово спасење, ради којег ће провиђење послати ма и само чудо (сигнални мотив трозвука у труби, усред спроводног дела). Ако се пак дело схвати као сонатна форма слободнијег устројства, онда је његов идејни смисао одмах општији и шири но што је предметна одређеност оперске радње „Фиделија“: сва снага воље, сва херојска одлучност и сва хуманистичка