Наша књижевност

412

Књижевност

Крти, обилати залогај помијешаш угљеном свога црмничког вина,

цијеђеног из позне, мирисне сувице септембарског сунца.

У капљи твога жеженог духа дрхте твоје патње и гробови и снага нека надолази у тебе мрка као земља, да ћеш виноградима својим бризнути зној за дар новога : љета. Ти више под јесен не одлазиш у далеки свијет да у туђе руднике спушташ младост и снагу. У својим брдима и луговима пронашла си руду: преврћеш ледине, вјековним коровљем спучене, и вадиш из њих коријен и плод, свој труд, своје злато. У јутрима што као широке воде и стакла бљескају под брдима шибају свјежи изданци и весело распупавају око твојих у камењу и грању бијелих села...

Јанко ЂОНОВИЋ