Наша књижевност

Ј. С. ПОПОВИЋ И ЊЕГОВА „ПОКОНДИРЕНА ТИКВА“

Народно позориште у Београду обећало је да ове сезоне прикаже Стеријину „Покондирену тикву“. После сто осам година од њеног првог извођења, овај нови, и ко зна већ који по реду, приказ „Покондирене тикве“ пред београдском публиком у сваком случају ће бити занимљив. Како је Јован Стерија Поповић још непрестано недовољно проучен писац; како о његовом животу и раду не само што није речено све што би могло, већ ни све што би требало, то је сваки повод да се о њему проговори добродошао. Ново стављање „Покондирене тикве“ на београдску сцену ваљда је такав повод. Њиме се користим да бих, у најкраћим потезима, без икакве употребе свега што потсећа на научни апарат, изложио само неколико мисли које ми се јавиле у досадашњем, и сасвим недовољном, проучавању овога писца и његовог комада који ће бити обновљен.

1

После Вука и Његоша, нова српска књижевност у првој половини 19 века нема већег имена ни обимом и вредношћу зна-

чајнијег књижевног дела но што је оно Јована Стерије Поповића. ~

Јован Стерија Поповић рођен је 1 (13) јануара 1806 године у Вршцу. Година његовог рођења била је знаменита у историји српског народа. То је година битке на Мишару и година ослобођења Београда од Турака. Поповићево родно место Вршац је у то доба такозвана „слободна варош“ са преко десет хиљада становника, од којих су, према каснијем обавештењу Јоакима Вујића, многи били „купци“, то јест трговци, „а понајвише земљеделци и рукоделци“, то јест земљорадници и занатлије. Отац Јованов, Стерија, родом Грк; управо Цинцарин, по занимању трговац, био је прилично имућан, али је пострадао. Његова мати, Јулијана, удовица са двоје деце из првог брака, потицала је из угледне српске породице: кћи сликара, она је била писмена и образована жена — што је код Срба онога доба доиста реткост.

У другом браку своје мајке, Јован је рођен као прво дете свог оца Стерије.

оу —