Наша књижевност

416 2 Књижевност

Детињство је провео у родитељској кући. Основну школу и нижу гимназију свршио је у Вршцу. Отац је желео да му син научи грчки и да постане трговац. Син је научио грчки, али, наслеђујући уметничке склоности мајчиних предака, више везан за матер и под њеним утицајем, он је заједно са њом читао књиге на црквено-словенском језику и осећао како у њему расту и развијају се склоности сасвим супротне онима које је отац желео да код њега види. Ништа необично да је, по томе питању даљег жиБвотног опредељења, сукоб између оца и сина морао да избије

"неизбежно. Но тада, управо по завршеном школовању у нижој

гимназији, ауторитет очев, како се чинило, извојевао је одлучну победу: син је морао напустити школу и ступити у трговину. Али

је та задобивена победа више задовољавала пуку форму но пра-.

ву садржину. Стварно, потмула борба тек је настајала. Занесен лектиром коју је проналазио, загњурен једино у читање књига у очевој радњи, син није примећивао кад би купци улазили, ни одговарао кад би што тражили, ни мислио да их послужи и задовољи. Очева радња га уопште није занимала. У њој је он био отсутан духом. Шта све „греческа мудрост“ његовог оца није проналазила да би га излечила и окренула на жељени пут! На жалост за ту древну мудрост, све се показивало узалудно. Чаки кад би га ноћу оставио без најмањег парчета свеће, син је читао према месечини. Да ствар постане сложенија, у овој невеселој борби с оцем, син је имао и једног крајње оданог и верног савезника: своју мајку. Отац је био без савезника, сам. Па ипак, ма колико

" усамљен, као противник он се држао збиља храбро и упорно. Очи-

гледан доказ за то је: што је подлегао и предао се тек после пуне две године. Тек тада, тек после те две изгубљене године, син је кренуо у Темишвар да заврши средњу школу.

За даљи живот Јована Стерије Поповића Темишвар је постао врло важан. Не само зато што је у њему завршио последње гимназиске разреде: реторику и поезију, како се то онда звало. Његов значај се не исцрпљује ни тиме што је ту стварно започео свој књижевни рад и „списао прве стихове на словен-

ском језику, Слези Болгарии“. Није тај значај сав ни у

томе што је, вероватно, ту први пут прочитао друго издање Рајићеве „Историје разних славенских народов,“ објављено 1823 у Будиму, да се у њему надахне не само за своје прве стихове, но, још више, да се у њему поткује свим оним првим и блажено скромним историским знањем, касније обилно разасутим у првим трагедијама и романима. Иако су и све ове ствари по себи важне, још једна, и важнија, догодила се младом Јовану Стерије Поповића. Ту се он упознао и спријатељио са Димитријем Тиролом и, под његовим утицајем, колико то може да се разабере, доживео главни преокрет за читав даљи свој живот и књижевни рад. Димитрије Тирол, рођен у Чакову 1798, и старији од Јована Поповића, по завршеној философији дошао је у Темишвар и помогао своме оцу у трговини, а потом трговину напустио и почео