Наша књижевност

РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ

(Утисци и сећања)

то Ху

Са Добросавом Атанацковићем и његовом радњом, која се налазила југоисточно од Споменика — сад онде нема ништа — а која је онда била рувена са „Ужичких производа“, а нарочито „Ужичке клековаче“, шта је и како је било, не знам управо шта да кажем. Он језбио брат Малише Атанацковића, једног радикалског посланика у Владановој скупштини, који је са мотивацијом, која је била тешка осуда ондашњег режима, дао оставку на посланички мандат. А и сам он, Добросав, био је радикал. Али је био и „човек од посла“ — радио је да заради. Раде га је звао „Тенардије“ и како сам све до 1906 (са малим прекидом у 1903) потуцао се по унутрашњости, кад сам долазио у Београд, и питао за Митровића и Ралу пе их могу наћи, упућивали

"су ме код Добросава. .

Добросав је поред све похлепности за зарадом имао нечег својтљивог — да се човек осећа крај њега као крај неког рођака, и то рођака који истина води рачуна о свакој својој пари — што

_ је његово то не да, погинуће, — али ако би веко од његових при-

јатеља допануо неке невоље, учинио би све, па чак нешто и од својих интереса жртвовао, да га из те невоље избави. Такав је утисак чинио на мене. И благо, кротко, али и озбиљно с поонИј се са гостима, нарочито са Митровићем и Радом. -

Раде га је често задиркивао, бекох да га је звао „Тенардије“ (мислећи на оног из Игових „Јадника“), шалио се на његов рачун, а. он је са благим осмехом на пуном, округлом лицу са проседом, кесерастом брадицом, и покаткад уфитиљеним, проседим, равним брковима, одговарао кратко на та задиркивања.

О изборима народних посланика у јуну 1905 Алекса Жујовић, који се још никако до тада није могао определити ни као „стари“ ни као „самостални“ радикал, истакне у Београдском округу своју „независну радикалско-самосталску“ листу. Носилац Алекса, а „квалификовани“ Митровић (први) и Раде (други).

Пошто радикалски народ није волео деобу на „старе“ и „самосталне“ (фузија с напредњацима била и прошла), а Алекса је и

Ми

У

КАМ па а 4

„