Наша књижевност

488. - ТА ; | = == Књижевност

иначе био-популарна личност и првак у дкругу, то се као у воску држало да ће повући радикалне масе и из једне и из НРУБо

групе, и његова листа Био проћи, просто „мандарисати“. Нарочито, што му ,„госпоцки“ — квалификовани посланици нису били нека. велика господа, која зна за сељаке само онда кад кола западну у неко блато, но људи истински. предани народу и његовом добру, а што ће опет народ умети да оцени. Митровић је признати песник, истински борац за народне слободе, два пута из државне службе отпуштан, а једном и пензионисан због тога, зутор „Свиње реформатора“ и толиких бунтовних епиграма, итд.; Раде такође један од најјачих бораца за народне слободе, сарадник Одјека, и још притом писац Страдије, Данге, Мртвог мора, итд. и поврх свега један од оних који се због свог слободњаштва највише напатио за време Владановог и Цинцар-Марковићевог режима. Сигурно, више но сигурно, да ће та листа „мандарисати“.

Тако сам отприлике и ја гледао на ту листу.

Међутим, та листа прође на изборима као Јанко на Косову. Једва пребаци хиљаду гласова, те не само Митровић. него чак ни Алекса не би изабран.

Добросав Атанацковић због тога је вадио душу Митровићу и Ради. „Песник и политика — да ли се то двоје слаже!“ гово-

рио је озбиљно мени, кад сам после избора приликом доласка:

у Београд због Митровића и Раде био навратио код њега. „Упропастише човека! (то Алексу)“, говорио ми је после пред њима. И како се нису мрднули по округу за време избора. „Идите бре!“ вели да им је говорио. „Треба да проговорите коју с народом! Да види и чује онај народ, ко ће бити ти његови посланици!“ -А они ни да ЗУјУ Нек се млати, сам Алекса! Он — Добросав — је „стари радикал“, и његовој партији није било у интересу да Алекса има успеха, али кад су се већ натоварили човеку на леђа, није му (Добросаву) његов „човечански осећај дозвољавао“ да гледа равнодушно „шта раде неразумни људи“-— „Као да су накомице ишли да човека упропасте“.

„ — Море, остави га! каже ми Раде полуљутито. — Зна он

(Добросав) нешто! Упшли смо, како да нисмо!.

= До Кумодрашке мејане!

— Онамо где треба!... Сад ћемо ми да жврцамо којекуда! — Да жврцате, синови голи, свуда! И по селима...

— И по гробљима»... ње

— И по гробљима, и по пољима и брдима — свуда где има народа! Ако сте мислили да нешто урадите!“

Видело се.очито да му није било право што су на изборима онако страшно пропали. |