Наша књижевност

Радоје Домановић 5 497

Наравно да дигнем руке од намераваног посла. Оном свом другу с којим дођох у министарство, кажем: „У здрављу!“ (читаво киван и на њега), па одем да потражим Раду. Нађем га код „Славине“, и испричам му како сам прошао и ја код „Господина Министра“. Кажем му и — да сам био посумњао у тачност онога што ми је он, Раде, испричао о свом сукобу с њим.

Па право на железничку станицу — кући!...

-" ХХМП

Са несрећном ракијом „код Добросава“ не знам како је било, тј. кад је и како почело. Нити уопште кад је Раде почео пити ракију. Разумем стално — редовно, јер код нас, у Левчу и Шумадији, ретко је и дете које бар на Бадње вече не попије шољицу вруће, заслађене ракије.

Док смо били на Великој школи, добро се сећам, није пио ракију. Нити сам запазио да је наклон ма ком пићу. Памтим само да је тада много волео кафу и дуван. Тек 1906 падне ми у очи да воли ракију. Тада су концем маја или у јуну долазили неки Бугари у Београд, и тада упозна он мене са једним црнпурастим, ћосавим, сувоњавим момчетом — Бугарином. ,„— Ки„прев, књижевник, драмски писац!“ ако сам запамтио добро тако ми га претстави. Сећам се: симпатично! лице и велики обешењак. Он и Раде здружили су се за оно кратко време, и заволели као рођена браћа да су.

„Наш човек!“ каже ми Раде за њ,и у његовом присуству.

Пре тога био неки скуп на универзитету, неко говорио нешто досадно, не памтим ко. „Једна страшна гњаважа!“ каже · Раде, и онда за време тог говора тај Кипрев да се нагао њему,

и упитао га: „Је ли, молим те, знаш ли где има добра шљивовицаг“ ма и

Тада ми је испричао и за Кочића да воли шљивовицу. „Слатка је, брате!“ да за њу каже. Кочића нисам познавао, али ми је Раде овим — како је ово изговорио — одмах створио слику једног доброћудног, искреног нашег човека са западних страна.

Тек сам тада видео, управо запазио, да Раде пије и ракију. И више, много више ракију него пиво и вино. Исто и Митровић.

ХХхУШ

После двадесет деветог маја неки наши другови нашавши се на високим положајима, неки и на министарским, сматрали су да ће и Митровић и Раде за све што су дотле претрпели, бити пристојно награђени, ако се поврате на исте положаје, са којих су раније отерани. А према Ради као особита пажња било је то: што је са истом платом и неким бедним додатком послат у Мин-

6 Књижевност