Наша књижевност

104

девојци у мирољубивој памсрн, а Па се окомно на њу.)

Друга прича, „Наопако употребљена љубавна писма“, боље је преведена, језик је чистији и правилнији, Али и ту има незгодно стилизованих реченица и нетачно преведених места: „Почевши му се најзад и сувише _запетљавати. 54 (ке. 179)“ место:

„Кад му је ствар напокон постала и сувише запетљана“: „Против сваког

ко им не би стао на насртљиву вику, окретали су оштрицу“ (е. 169), место: „Свакога ко се

не би одазвао на њихов наметљиви позив оштро: би нападали... нађе окрепљујућу протутеку земној тежи телесног рада (е. 167), место: „... тегобном телесном раду : „Наједном им ствар вредна труда не пустити бегунца да буде и сувише независним од моћи њихова ока“ (с. 169). Овде преводилац није толико далеко од немачког текста колико од правилне конструкције српскохрватске нице,

2 Да“

постаде

рече-

- „коровити се“

Има случајева када је преводилац ковао нове речи, које се не могу наћи ни у каквом речнику, или је употребљавао неке врло ретке: „во-

љак (обичније: расположен): „сва. којако последак-семе за бацање (место: безвредни отпаци семена):

(место: зарасти у коров, запарложити се); „временит“ (боље: трошан); „сврсна жена“ (ме сто: згодна...)

При превођењу су каткад изостављени делови текста- (се. 127 и 167).

_Ред би био ла преводилац, кад науми да понова преведе неко већ преведено дело, најпре проучи постојеће преводе, па тек када се увери да је у стању дати нешто боље, ла приступи раду. Редактор би неизоставно морао да пореди све постојеће преводе и да одобри за штампу нови само ако је у понечем бољи од претходних.

Ђуро БАЊАЦ

СЕРГИЈЕ ЈЕСЕЊИН НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

Пре двадесет пет година извршио је самоубиство у Лењинграду Сергије. Јесењин (1895—1925), совјетски песник, Свршио је црквено учитељ-

сКу школу и кад је букнула рево- ·

луција 1917 прешао. је у Лењинград. Од 1916 до 1925 објавио је низ песничких збирки: „Радуница“, „Плаветнило“, „Уранак“, „Преображење“, па Приттих „Исповест мангупа“ АЕН мотиви“, „Совјетска Ру си. ја: један роман „Јерг и две драме“ у стиховима: „угачов“ ин „Земља. ниткова“. Оженио се славном балерином Исидором Дункал (1878—1927) и с њом пропутовао Европу, Америку н Азију. 5 По Руско-српској библиографији (1800—1925) коју је израдио др Александар Погодин. Јесењин уопште није превођен до 1925 на наш језик. Исто тако није ни писано о њему, осим једне белешке „Песник Совјета Јесењин“, објављене у Новостима, бр. 905, 1923 године. Тек од "1926, Јесењин се преводи по нашим књижевним _ часописима _ Српском

| |

| | | |

"не,

књижевном гласнику, Стожеру, Вољи, Бечи и Слили. Поводом петогодишњице песникове смрти, одржано је Бесграду, 27 децембра 1930 годи„Вече Сергија Јесењина“, у великој сали Новог универзитета. Вече је одржано у корист издања Јесењинових дела на нашем језику.

ЕУ

Овде дајемо библиографију засебно штампаних превода Сергија Јесењина на српском језику по хронолошком реду излажења:

(1927) — Из руске лирике. Са белешком о писцу. Превео К. Т, Тарановски. Библиотека Омладинска матица св. 4. Београд— Земун: 1927: 6 2) стр а 140:

(1981) Из Јесењинове лирике. Избор песама. У преводу ПО са студијом о Јесењину од К.Т. Тарановског. Издавачка књижарница Скерлић“ <- Београд, | 19815 ОД 155 стр. 18628 2 9=46--2' 5 |

(19831) — Сергије Јесењин. Превео п предговор написао М. М