Наша књижевност
8 - = у :- Књижевност
телектуалац породице, адвокат је и сенатор новосадски, угледан и опште поштован, природа блага и мека. 1 Песник је, после правилног средњошколског образовања, свршио права, па као један од главних Милетићевих сарадника у новој ери уставних попуштања ушао у новосадски магистрат године 1860, и оженио-се из љубави Ружом Личанин 1862. Чиновнички положај му међутим не годи па га он брзо напушта, прво да би се сасвим посветио књижевности (тада уређује Јавор, сарађује на Комарцу, наговештава Булиће), а потом, 1863, одлази у Пешту, да студира медицину, коју ће и евршити, године 1870. Од тада, биће лекар. У његову личном животу као да већ од почетка има наглашена црта екладне одмерености, нерастрзавања;: и поуздања у себе. Чак и у бурним временима романтичарских омладинских претеривања тај живот се рано издваја отсуством било чега романтичног: само је својим учешћем у ђачким пијанкама и млади Змај плаћао трибут епоси. Додуше, постоји у Матици онај данас већ опасно посукнули портре Ралонићев из песникових младих дана, у "бајронски пркосном ставу и пелерини; али, у доба када су се волели фантастично измишљани, као бајаги национални костими, а што су заправо биле само импровизоване произвољне комбинације од пољских шљахтинских одора, мађарских немешких атила и штурих српских етнографских додатака, по Змаја је много карактеристичнија јер ближа истини она његова фотографија са Ружом, из прве године њихова брака, на којој је песник у свечаном чиновничком реденготу, "са суморном и густом кнезмихаиловском брадом, која застире читаву_ доњу половину лица и не да осмеху да се јави. Изгледа да Змаја већ у ово доба ваља замислити нагнута над писаћим столом; а уколико године буду освајале, изгледа све више само тако. Био је неуморан радник. У његовим писмима читате и ову страшну реч: Довече — написаћу песму. А будите уверени: он ће је написати, и одмах у рану зору запечатити писмо, послати у штампарију. Скоро у потпуности лишен уметничког частољубља, веровао је да. се инспирација може продужити, изазивати и потчинити уметничком 3адатку, трајно. Само се на тај начин може разумети што се у његову делу изврсни радови смењују “са осредњима и ефемернима; само се на тај начин може разумети огроман посао, књижевни и редакторски, који је обавио током више него педесетогодишњег књижевног рада и скоро четрдесетогодишњег уредниковања (Његови листови · су следећи: Већ 1861 један је од главних сарадника, наредне године уредник Комарца; Јавор је основао и уређивао 186271863: Змај, по коме ће и име добити — тако га је, Змајем, први прозвао заправо Ђорђе Рајковић, године 1871 —, 1864—1871; Жижу — 1871—1874. Илустровану ратну хронику 1877 1878; Стармали 1878—1889; Невен 1880—1891, 1898 — 1902: уређивао је, осим тога, равне календаре, „постиљоне“, бивао често главни и вредан сарадник туђих листова, итд. итд.). Његова _ радна соба личи на суру и сиромашку монашку ћелију. Током свога