Наша књижевност
Белешке '
чају, могла је бити неупоредиво е фикаснија да је писац уложио више труда у њено компоновање. (дн се није заустављао ни на једном одређеном облику који би одговарао основном мотиву, него ју је цепао у фрагментарне визије. А могао се, рецимо, зауставити и на тону народне песме: - |
Небом пљусну вриска четрдесет жена и одјекну болно четрдесет тора, сузама прокапа четрдесет стена.
Поема тим не би изгубила од свог замаха, него би се епски укротила њена захуктана лирика. Е Ташићева збирка је садржајно богата и пуна је разноврсних мотива. У њој се пева о девојачком чекању, 0' уседелицама (песма „Чекање“ је једна трагедија у три стро“ фе), о психологији самоубиства, 0 немачким женама које у заробљенинима гледају своје синове, о женама из Украјине, Пољске, о паћеничком животу логораша, о погибијама, 0 Лењину, о будућој срећи човечанства, о љубави. Песме Тошићеве су засноване на дубокој хуманости. У женама на Федерзеу. он не види мајке оних чији су синови убијали и мучили нас, Пољаке, Русе, Јевреје; он
у њима види само мајке, мајке џоп-' ште, које боли тешка судбина деце.
свих нација. Песниково саучешће У болу је општечовечанско, његове визије о срећном људству интернапионалног су карактера, а да му патриотизам притом не губи од своје искрености. Он тражи и разлоге крвавом комешању и међусобном сатирању држава и народа. У стихованом путопису „Хамелбург - Стриј“ наилазимо на потресне слике дру“ штрвене стварности, иза којих стоји ваљак А Де, капитализам.
Недостаци овде наведени не зна-
че још да ова збирка не сведочи 0 таленту Тодора Тошића. Има. у њој
уметничких остварења у којима је
усклађена форма и садржина. Песма о споменику Сави Ковачевићу је сложен а монолитан израз пијетета према хероју. Стихови „Зар ми зна: мо“ анализа су оних душевних и физичких стања која доводе до очајничког чина:
И тако, ето, деси се у муди: пукне нешто у теби, ко опруга пренавијеног сата, и не знаш ни сам како —- ставиш у у каиш око врата.
Из прозног написа о. већ споменутим женама на Федерзеу зрачи лиризам, што је један од безброј доказа више
"да за поезију нема прописаних обли-
ка. У безименој песми о љубави (стр. 94) лично осећање је сублимирано у једну космичку визију. Оригинална је и занимљива песникова претпоставка његовог држања после замишљене смрти своје драге. Он ће после погреба ући мирно у дом, И дочекаће га њене плаве зене са осмехом; наслоњени на прозор, ћаскаће
"кад и пре, и смешиће им се мири-
сним осмесима драги врт. „Јер какво ту, најзад, право — има смрт“ Сажето је приказан процес рађања и стварања хлеба, који би требало да сједињује људе:
На столу је хлеб наш, чаршав бели, ; Ј "чаше. К'о уморне птице руке су на сто пале.
Крај хлеба на столу руке се ла безбројне наше састале из даљина и топло руковале.
И тако даље.
Са више рада на плодној материји којом је располагао, Тошић је могао дати знатно више зрелих уметничких остварења него што их је овом при“ ликом дао. :
Р. Р.
" “
СМРТ СИНКЛЕРА ЛУИСА
Десетога јануара умро је у Риму, на свом путовању кроз Италију, истакнути амерички романсијер Синжлер Луис. Популарни писац Беби-
та Главне улице и Кроусмита родио се 7 фебруара 1885 године, у лекарској породици, У траду Саук Сентру У Миносоти. У мла-
'