Наша књижевност

160 : = Е - ЕЕ Књижевност

ком“ (стр. 298): „тамо је народ био крупнији“ (162); ; особито су пора жавали свештеници својом присталошћу“ (стр. 168); „у старо време трто= вачки пунктови устављиваху се некако особено“ (стр. 161); „јави се Пер-

хунов на кога се осмехивала перспектива...“ (стр. 415); „да седи при ма-

териној соби“ (стр. 166); „спахије су гледале на њих као на опојане“ (стр.

361); „с наступањем ноћи“ (стр. 411); „руским језиком ти се вели“ (етр. -55) „ту се прокрао неки неспоразум (стр. 478).

2) Неке реченице, или, чешће, поједине речи нетачно су преведене. Тако руска реч „девка“ (стр. 42) погрешно је преведена са _„девојчура“; „шомка“ се нреводи као „чаша“ (стр. 8301); о постининИ двор“ =— гостио= ница“ (стр. 160), а треба „пијаца“, „чаршија“; на стр. 426 „то није био народ частољубив“, овде је реч „народ“ употребљена у руском тексту у значењу „људи“, „свете: на етр 419 место „судски пристав“ треба „суд= ски извршилац“; на стр. 299 место „дам оставку“ треба „отићи ћу у пензију“; на стр 322 неправилно је „већ је и дечаке од петнаест. година те ао У радне јединице“ (тако је преведена реч отагло“ која значи радну јединицу — муж, жена, одрасли чланови породице — код разреза дажбина. за време кметства); неправилно је на стр. 289 „пре свадбе да покаже при= знанице“ (превод речи „билетнр — новчанице): на стр. 292' погрешно је „да бвоме, да ономе да омасте брк“ (треба: да овоме, да ономе.на зајам, да се помогне; глагол „перехватитљ“ овде има такво значење); на стр. 426 „на-

то тајити грех“, мислим, било би боље „што да се крије истина“.

8) Неке речи на разним местима различито су преведене; на пример, „простофила“ преводи се час као „туњавко“, час као „тупоглавац“; реч „ста= новон“ преводи се са: „испоставни“, „старешина среске полициске испоставе“, „пристав среске испоставе“, „полициски приставе, оземски зва-

Пике = дакле пет различитих значења.

4) ита доста руских израза и речи који су неразумљиви без _обја– шњења: „набити црвену капу“ (стр. 859), смисао. је:. послати у војску по

"казни; „а онда те у пук. кроз строј“ (тј. казнити штибањем, стр; 64):

„земски суд“ = полициско-истражни им судски орган среске управе (стр. 131); „казакин од казинета“ (стр. 183 — капут на струк од полуштофав и полупамучне тканине); „штатски генерал“ (стр. 277 = чиновник Пара ског реда у рангу генерала); „дозивао сам инороца“ (етр. 142 — „инорсдеце“ — човек неруске народности У царској Русији): „четвртак“ (стр. 450 = пето врт рубље, тј. 25 копејака); „судски пристав“ (стр: 479); „крепосни нсиво-_ писац“ (стр. 71 = кмет-сликар); „крепосна сељанка“ (стр. 129) — и др.

5) Можда је било корисно и оправдано дати у примедбама превод ру-_ ских презимена, као што то чини Н. Лукић, јер њима писац ближе одређује или допуњује карактеристике својих јунака (Завеихвостов — Увирепов; Унеситвмоеторе — Удри бригу на весеље; „Глазатов — Окатов __ Џеструшкив

· = Шаренкин, Зацепова — ШЦепидлака), али свакако није дозвољено пре-

тварати у тексту, рецимо, Тузова у Кечева (етр. 407). Кееоправдано је и остављање руских речи, па чак и ортографије, на стр. 136, где је пола ре-

а Е 5 = 5 "ченице штампано на српском, а пола на руском: „Он: сударвии — барвша,

молим ручицу!“ Мислим да увођење турских речи и израза (нема - хасне

„бут, подла фукаро“, „покоро једна диндушманска“, „нурија“ и др.) даје