Наша књижевност

Б ЈЕ ШЕ П КОБ

БАЊЕВИЋЕВА ПОЕМА „ЗВЈЕЗДАНИ воз“

Код нас је, нарочито првих година после рата, завладала права

"епидемија писања поема. Сваки. је

1

песник, без обзира чак и на свое личне склоности и способногти,

без обзира на свој „акциони ради-=

ус“ и дужину даха, сматрао скоро за патриотски дуг да напише поему. Појава, сама по себи, није несимпатична, чак је донела и не-

ке добре резултате, али је код ве-

Ћћине писаца довела до раскорака између племените намере и оног што се, на основу лепих и добрих жеља, књижевно остварило и уобличило. Осим тога, та трка за поемама, у извесној мери, била је импортирана и споља, дошла нам је као један од видова подражавања свега оног што се радило и ради у књижевности Совјетског

Савеза. Не постоје, разуме се, не-

ки утврђени репџепти по којима се

гради једна поема, али је несум-

њиво да, рецимо, лиричари с кратким дахом, који своје поетске доживљаје и емоције казује и могу једино да кажу у краткој лирској песми, да не-могу да издрже темпо поеме. Зато су и многе поеме код нас уствари претстављале мање или веће циклусе песамаваријација на исту тему или. омање збирке на један исти мотив. Оне пак које су биле чвршће компоноване, тако да су по тим спољним, формалним знацима претстављале јединствену целину, нису обично садржајно биле на висини. У таквим поемама, у најбољем случају, било је само успелих места после којих су се низали многи падови. Интересантно би било прегледати једном сву ту литорарлу продук-

· песме (,8Воз просијеца“),

цију у целини, направити анализу свих оних резултата које су наши песнини досада постигли пишући поеме. Али то је посао који захтева посебну студију или есеј, у сва= ком случају не спада у белешке и белешкарење. Књижица

стихова · „Звјездани

"_воз“ Мирка Бањевића (у издању

„Мале библиотеке“, „Зора“, За-

" гтреб) претставља још један прилог

више оном низу поема које су код нас досад објављене. Заправо, она се састоји из једне поеме („Застава на стијени“) и једне дуже које су у тесној вези само по томе што обрађују један те исти мотив пругу Никшић— "Титоград. Савремени руски писци у својим поема=

"ма дају читаве фабуле, обрађују,

са мање или. више успеха, ликове људи и догађаје око њих, приказују њихове психолошке реакције и све то проткивају и повезују лиреким пасажима, тако да су то уствари стиховане приповетке, ређе романи. Наши песници, сем ретких изузетака (например, Черкезова поема у којој епигонски имитира Недогонова), избегавају редовно сваку фабулу и фабулирање, већ све дају кроз своју личност, кроз своје властите, лирске описе и лирска проживљавања.

"Чак и тамо где се појављују изве-

сне личности или „главни јунаци“ поеме, као у Горановој „Јами“ или У Давичовом „Зрењанину“, присуство песника је превасходно, лирски начин и метод је битан и основан. Мирко Бањевић је, у овој својој поеми, поступио на. сличан начин: он нам пругу Никшић—Ти-