Наша књижевност, 01. 09. 1951., стр. 162

372

ретички звучи, али ми се чини да нико не изгара над. судбином наше

књижевности. Јер, ако би се човек.

запитао зашто је то тако било, и

зашто је и данас умногоме тако, те- · шко да би могао дати "одређени. од=

говор; пошто су и узроци разни и многоструки, У једном свом чланку у „Књижевним новинама“ Ото Бихаљи-Мерин је писао о недостатку стваралачке климе духа, без које се не може ни замислити било какав напредак и пуни размах свих правих и истинских талената. Климу духа, лошу или добру, угодну или неугодну, ствара пре свега критика, 06јективна и смела, отворена и искрена, и, нарочито, стална, свакодневна критика која благовремено џи редовно решава све своје задатке, не остављајући их за сутра, „за бу-

дућа нека покољења“. Такве крити_ке код -нас још, нажалост, нема у.

довољној мери. Просто да човек зажали за једним Скерлићем и Ђорђем Јовановићем! До данас се, рецимо, нико од наших критичара није подухватиб ни таквог веома важног посла и задатка да детаљније и шире проанализира, крсз шири приказ ако не и кроз есеј, књижевно дело и таквих наших значајних писаца,

"као што су Исидора Секулић, Вељко Петровић, Мво Андрић, Мирослав. Крлежа, Прежихов Воранц, Десанка.

Максимовић, Франце Бевк (да поменем само. њих, јер ми они у овом тренутку падају на памет), а да о писцима средње генерације и не говоримо. Ко је досад дао неки озбиљнији приказ и оцену дела једног Јована Поповића, Мишка Крањеца, Ивана Дончевића, Новака Симића»

Нико. А они имају за собом читав:

низ година плодног рада и читав низ

књига. Ко је досад дао какву-такву —

озбиљнију анализу поезије, рецимо, једног Мила Клопчича, Владими-

"ра Поповића, Оскара Давича, Душа-

на Костића, "Јанка" Ђоновићаг И тако даље, и тако даље. На ово питање имамо стално и увек исти одговор: нико. Међутим, о сваком писцу понаособ, барем у литерарним круговима Загреба и Београда, постоје одређени и, скоро бих рекао, готови судови, само што се о томе не

пише. Код нас цвета. усмена кри-

тика и „критика“, али писана се зато ретко чује. Зато и има толико, да се школски“ изразим, „неоцењених“ писаца и дела, 0 којима се ма-

:

Књижевност

ло или нимало није критички писапо, о којима кружи само = усмена критика.

Ово „неколико уводних реченица набацујем у овој својој белешци у вези .с књигом стихова „Дани“ Марина Франичевића. Ова збирка, која, како се каже у поговору, „даје пресек кроз читаву штокавску поезију аутора“, иако има прилично времена од њезина изласка из штампе, ни до данас није добила никакав осврт. Просто-напросто, као и много што-шта друго, ћутање је покрива. А Марин Франичевић је човек који већ годинама ради на књи-

_жевности: Први пут се јавио 1985 Сг. а прву збирку стихова „На путу

за нови Град објављује 1987: У заједници с Џером ЈБубићем :1989" Б. објављује и књигу чакавске лирике „На појих и путих“. У Народновсло-

· бодилачкој бсрби Франичевић не прекида с литерарним радом, али се

главна његова активност одвија тек после ослобођења и у релативно кратким временским размацима појављују се три његове збирке, „Звијезда над планином“ (1945), „Повратак борца“ (1947), „Градитељи живота“ (1950), и књига есеја и чланака · „Писци и проблеми“ (1948). Број његових књига, као што се ви-

ди, није баш тако мали да се пово-

дом њиховог објављивања не би могла рећи која реч. Па ипак, књижевна активност Франичевићева, с обзирем на досадашње искуство, вероватно ће још прилично да почека на свог критичара. —

Пресек кроз лирику Марина Фра-

ничевића, који даје збирка „Дани“,

обухвата, у најопштијим линијама, целокупно његово досадашње стваралаштво, све фазе и периоде његовог литерарног рада. На неких сто четрдесет пет страница, подељених на пет циклуса песама, приказује нам се цео Франичевићев развој, његов књижевни -метод и поступак, његове идејне и уметничке преокупације, књижевно-естетски укус, који се огледа и у обради ну избору мо-

5: тива, интензитет доживљавања и на-

чин давања оног што се доживело, — једном речју, сума свих његових досадашњих поетских постигнућа.о

Ако. ни због чега другог, а оно

већ, ради тога књига „Дани“ заслу-

~