Наша књижевност

· „Партија збори из земље, из зрака“,

о томе ништа не рече / у твоме пи=

· послови и черече“

– морам

Белешке

„

Франичевић- окупирани град, атмосферу у њему, окупаторе, даје, на пример, овако: =,Крачу _ патроле. Сваки је угао замка. (Цокула плочником све гласније лупа.) Страх чела вреба. Чуј како пуцају од страве, док им дрхћу лица улаштена, тупа.“

Шта: нам казује ова слика и све друге сличне њој, којих у књизи има, као што рекох, више него што је дозвољено и потребно» Савршено ништа. Шта нам казују пароле да

да „цијелом земљом расту барикаде“, „корак ударника улицу пресјече“, итд. итд.» Или, шта нам казу-

је, у целини својој, песма „Писмо сину у Трећу далматинску бригаду“, у којој се, на већ познати и банални тв сто пута банализовани начин, приказују наши сељаци примитивним до инфантилности» „Чуо сам да си се добро борио / и на Мостару и на Бихаћу. / Веле и командант је постао. / Ех, сине, зар- обрадова ћаћу;: / Уистину и медаљу носиш> / Зашто-

сму. Двје ријечи пиши / макар те („Писмо сину... 25)

Шта значе, на пример, и шта НАМ, с друге стране, казују овакви стихови: „Корак туп, а жустар. Машта земљом једри / палуцају огњи истине. у нама, /,листају открића. Сав видик се ведри, / јата добрих звезда и кумова слама ~ („Обрис Спли= таб).

Можда сам исувише цитирао, али да 'наведем још и следеће строфе: 3 -

Корак за ксраком. Корак. а За кораком. +» Све тежи.

375

Вију сњегови, лију даждеви, бију ледови,

"по мајкама.

Корак за кораком. Корак. . За кораком.

То мртва дјеца у зеобницама главају:

(На цестама)

Јуре Каштелан има сличне стихове, у којима, преко изломљеног, неу-

" једначеног и чудног ритма, жели да

нам дочара визију разних страхота, покоља и пожара из прошлог рата. Признајем да је могућно и таквим средствима и методом изазвати п.оетску визију (Аполинер), али исто тако признајем да у стиховима,

Каштелана то још нисам «осетио, па.

сам још мање могао то. осетити у горе _цитираном _— Франичевићевом' простом. ређању речи. Поетске визије ту нема. Нема је ни у већем броју песама ове заиста некри-

"тички приређене књиге. Међутим, да.

је још својевремено, приликом изласка његових ранијих књига, критика указала на све ове и друге слабости Марину Франичевићу, врло је вероватно да би овај избор много друкчије изгледао. И ту се враћам опет на почетак ове белешке: на потребу истицања захтева за сталном, активно делујућом критиком, објективном али и немилосрдном, јер без ње — нема ни литературе. - ђ

Т. МЛАДЕНОВИЋ

– | “ ДВЕ ПОЕМЕ О ДАНАШЊИЦИ

Десанка

Максимовић: Отаџбино, ту сам;

Душан Ко

стић: Поема о граду и љубави —

Поема постаје омиљени и све че- | шће употребљавани облик књижев-. ног изражавања наших савремених песника. Основица њеног успешнијег продирања у развојни ток књи-~ | жевног живота, налажења њене из- | разите форме, са специфичностима |

11Е

„ритмичких "прелива,

· Зоговића.

"ширине садржаја, великих могућности за обухватање епских и драмских мотива, лежи у значајним дометима дела из народноослободилачког _ раздобља, првенствено Ивана Горана Ковачића, Скендера Куленовића, Радована У томе раздобљу, ноше-