Наша књижевност

По

ном јединствено пуним и бујним жи-

- __вотним ритмом херојства и трагич-_

ности, кратка лирска песма показа-

ла сенемоћна да изрази продорно

и бунтовно, проблематику времена сложену од потресних људских дра-

ма, судбоносних историских ·-прело=

"ма и чудесно снажних пресбражаја

народних маса. Ту је поема била · прикладнија. Ту своју особину она -

задржана и у данашњици.- Јер цело_купна динамика и стваралачки по-

лет наших дана садржи у себи ону

врхунску напрегнутост снага људ-=

'ског бића, ону спремну, радосну ак-. тивност и устремљеност ка великим -

резултатима, без колебања због потреба жртвовања и без жаљења због због трошења енергије, које су биле битна одлика и борбе за слободу. Поема је у том смислу погодан 06лик за обухватање и трансформацију величанствено 'уздигнутих примера!

појединачног и колективног. "јуна-

штва,. жртве, прегалаштва у раду. Отуда је сасвим природно што поему узимају као одговарајући облик мно"ти данашњи наши писци. Оскар Да-

вичо, Десанка Максимовић, Танаси-_ „је Младеновић, Владимир Поповић,

Гвидо Тартаља, Мира Алечковић и др. прихватили су тај поетски облик и пробали своје стваралачке моћи са

неједнаким резултатима, али су пое-.

му увели у живи ритам наших данашњих књижевних напора да се изрази време и ми у њему.

У невеликом временском размаку изашле су две поеме = Десанке Максимовић и Душана Костића — које привлаче пажњу и својом тема-

- тиком и својим особеним поетским вредностима. Оне.имају и извесних "заједничких црта, дах савремености, органску утканост у животна стру-

јања · којима се креће градитељски.

потенцијал данашњице, и искрене акценте родољубља. Али, уз њих, ове поеме имају и “видно истакнутих особина песничких индивидуалности

њихових твораца. То је, уосталом, | позитиван знак и за песнике о који-

ма је реч и за нашу поезију. "" Десанки Максимовић ово није пр__ ва поема. Непосредно после рата она је у поеми о' ослобођењу и преображењу Цвете Андрић фиксирала један од чинилаца дубоке промене жениног бића, њено ослобођење од ропских верига којима ју је окивао РЕШЕ друштвени поредак и њен

слоб одни узлет до пуне "свести о

Књижевност

свом достојанству и људској вредности. У свој поеми Отапбино, ту сам Десанка Максимовић 06рађује свеж мотив, актуелан у свима својим појединостима и ознака-

"ма, исечак наше најближе и најжив-

ље стварности. Кроз животни развој, борбени пут младе научне радвице Душице Стефановић и њену мученичку смрт од пелатске фашистичке руке, није дата само појединачна, изузетна и издвојена историја наше напредне омладине. Ту су типичне особине. Ту је стваралачки занос генерација. Борци и научници, весници новог живота и његова залога. _ Десанка Максимовић је дала живот Душице Стефановић у два плана. Један је упорни рад на науци,

_радошћу обасјан по евојим значај-

ним резултатима. Други је страснамржња према насилништву и још страснија жудња за слободом. Та два тока животна. сливена су складно и органски. У оба је Десанка Максимовић нашла истините акценте- и продорне речи. (Њена поема расте до сјајне звучности и потресне патетике у тренуцима кад млада студенткиња доживљава прво саслушање и мучење. Није. само сликовито место, него и изврсно психолошко објашњење бесне немоћи иследника: = Њему се чини да цели свет слуша ћутање што у тој одаји пркоси,

У поеми има стихова који као блесак муње изненадно осветле и по-

"вежу емоцију и мисао:

Шибали су јој голе табане, а њој се чинило отварају се „у мозгу ране. Е

А у опису усхита што се ни под

_ свирепим мукама ништа није издало,

емоција сазрева до непосредног, сна- -

_ жног и човечно присног додира по-

еме ча читаоцем: ~

„Од овог радосног осећања "чини. јој се“ пева соба. нема, тамница се пуни сјајем дана. (Оно јој стотину ставља мелема, "на прсте модре, ране табана.

То треперење. емоције, тај истински песнички узлет кад се интонација,“

'елика им садржај слију у јединство