Наша књижевност
- сунцем по ливади.
Ту су славне битке демонстраната. У плими борбе расту и борци. „Тавнице горке, негве, жиле — нису гасиле пожар снова“ стог љубавног. заноса младости са заносом борбе на линији Партије. ПНЕ летака. Девојка у тампи(. Зима, пролеће, прогонство у паА Јесмо ли то у царској Русији> На шалтеру писмо, вести о раду другова, о сновима младих. А те"шко је живети „под оком пандура тупог и ћате и жбира“. У том првом делу поеме о усхитима предратне омладине, о чежњама за слободом и љубављу, о борбама и илегалном раду, о блиставој вери у сунчану будућност новог живота, 0 племенитом металу упорности, пети одељак о киши росуљи непосредно и снажно делује својом чистом лирском интонацијом, полетом емоције и обухватношћу израза Треба сматрати као одлику и особено' поетско постигнуће Костићеву "особину да, усред трагично збијене драматике коначних обрачуна између носилаца мрачних визија тамничких атмосфера човечанства и заточника светлих људских снова о слободи, избије, неочекиван и искрен, а и по свом хумористичком тону и присно људски топао и близак акпат Осјећам = шта могу = да је шутња глупа и да сам чудно неуко магаре:..
Др уи део поеме је оживљавање величине и славе периода који је својим судбоносним опсегом уткан
у смисао нашег живота. 1941 до 1944. |
Растанак са драгом и градом и одлазак на дужност под стегом Партије. Октобарски дани 1944 године. Ко= стић је дао борбу за ослобођење Београда емоционално топло и јарко, са неодољивим сјајем победничког светла и са под НИ трепетом уЗбуђења: | –
О, што су
муком
замрли потоци, = та шта је,
_ Преплитање чи-.
- Изражајна
Књижевност
шта је са овим "свијетом!
снага Костићеве поеме расте са унутрашњим бујањем атмо-
__ сфере и спољашњим развојем дра-
!
матике догађаја. "Ту је неоспорна драж његова стиха и изразитост по-
_ етске особености, Какав чисти и све-
тли лирски занос виђења- града у слободи! Какав узбудљиви, сликови-= ти, топлим осећањима и жарким речима проткани опис битке за Београд! И какав елегични, сетни уздах над смрћу вољене девојке, уздах у-
топљен у поплави радосних обасја- |
ња, мужевног- мирења са стварнозићу: х -
- Хај, вјештина је 5 да будеш човјеком, вјештина је 5 срце прекалити. ·
И јунаштво. Оно је у пламену родољубља који избија, непосредно и природно бојен, из поеме. Доживље-ност друштвене стварности ту је несумњиви поетски квалитет. Уз фигуративно богатство, особено бојење и сенчење расположења, Костић је створио: и свој стих. Да ли он, са лелујавим током ритма, потпуно одговара величини садржине» У тренутцима се чини као да ће се стих отети из тока догађаја, да ће га уну-
- трашња набујалост разбити. Али Ко-
| Му
стић чврсто влада и стихом и снагом садржине и из сигурности да
усклади све битне чиниоце песнич-
ког дела потиче уметничка успелост његове поеме. Пријатно је конста-
· товати да је књига издана врло уку-
сно, са живом фотомонтажом.
=
Поеме Душана Костића и Десан-
"ке Максимовић сведочанства су те-
окЊи'
њихових аутора да не заостају за временом (констатација о заостајању наше књижевности за развојем живота нашег друштва била је сжоста често наглашавана), за пресудним вредностима новог лика човека. Те тежње нису остале без
резу лтата. У овим псемама, мање или Е
ве: но и
успешно, уметнички пластичживотно убедљиво, фиксиране су извесне покретачке снаге данашњице, саставни чиниоци њене стварности, истине и лепоте.
Бошко НОВАКОВИЋ