Наша књижевност

Белешке

„ЧЛАНЦИ И ЕСЕЈИ“ МИРОСЛАВА ВОРЂЕВИЋА

Познат читаоцима нашега листа у |

коме је у три маха писао о Светозару Марковићу (1946 у књ. Ш с 66—89, 145—-149. 300—8303) и једном о Миловану Глишићу (1949. у књ. 1 с. 68—90), Мирсслав Ђорђевић, наставник Универзитета у Сарајеву, купио је сад те и друге своје чланке и студије у једну - о догађајима и питањима који су се јављали у Србији и Војводини углавном у деветнаестом веку.

Архивски радник који је у Држав-

ном архиву У Београду и другим архивама у нашој земљи понајвише проучавао српску политичку, друнтвену и културну прошлост од карловачкога мира (1699) до балканскога рата год. 1912. М. Ђорђевић је архивске методе спојио с изве-

сном окретношћу публицисте. Он је.

"методски очевидно изишао, иако то можда није намерно чинио, из 03биљне школе Михаила Гавриловића, писца стандартне монографије о Милошу Обреновићу, али се у његовом стилу осећају и утицаји Јована Скер-

лића и Слободана Јовановића. То су. несумњиво, позитивне особине његова писања, али има и негатив-них: покаткад захуктана разливеност стила, брза пи смела синтеза, нагли закључни, — особине својствене мла-

лим публицистима. Ипак јако, гото"во страсно занимање и елан, с којима он улази у питања и догађаје, чине његове 'чланке интересантним и привлачним, ма да је већи део њетове збирке начињен из пригодних

чланака писаних поводом разних

прослава и годишњица. У овој збирци налази се једанаест чланака у којима писац прати гене-

зу и развој Србије, њене културе и њеног друштвеног и политичког на- ·

претка. »Ослободилачка мисао од Ђорђа Бранковића до Вука Караџци-

ћа“ садржи неколико свежих мисли.

"с Ђорђу Бранковићу, „лажном деспоту“, идеологу који је први поставио питање обнављања српске самосталности државе, и о Јовану Рајићу, првом српском модерном историчару. „Успомени Коче капетана“, „Вук Караџић — дете српског устанка“ . „Фрагменти о Матији Ненадовићу , логични су наставак тога излагања о јављању мисли и тежње

збирку. написа _

о обнови

"националног и државног живота. Гри даља чланка (Омладински покрет — поборник друштвеног напретка; Светозар Марковић И зУједињена омладина српска“: Шта је чије било у омладинском покрету») приказују нову фазу: после идеја о обнови настаје борба за њихово остварење, а затим долази моменат еволуције и тражења нових путева.

__Та нова фаза у нашем националном израза ·

развоју долази затим. до. много: пунијег него у омладинском покрету у делатности Светозара Марковића, коме је писац посветио чланке · „Одјек Марковићевог чланка Српске обмане“ „Дело Светозара Марковића“. Збирку завршава расправа „Глишићев реализам и друштвена _ стварност Србије његовог оба“. Кад томе додамо још и чланак о години 1847 („Година великих културних победа“), чланак иначе

писан сасвим за пригодну потребу и

свакако због тога понајслабији, али га је- писац спретно ставио после чланка о Вуку и проти-Матеји, а пре расправа о омладинском покрету, онда нам је пишчева намера јасна: он је покушас и формално успео да хронолошки нв логички повеже сво-

_је чланке у једну целину. Оваква

ЕЧ

_ку“ (св. 3—4, с. 39—130),. нама се

каква је његова збирка биће корисна, јер се у њој даје поглед на Србију и Војводину. за последња два века.

"Ти погледи пишчеви каткад су за ди-

скутовање, али их „прати излагање стварних чињеница, које се заснивају на проучавањима пишчевим У архивама и библиотекама, и то ову збирку издваја из баналне публицистике, и поред извесних њених недостатака. Па ипак, упоређена, ·на пример, са расправом „О каракте-

ру и политичком · програму Ђакове_ коју је писац објавио у сара-.

буне“ јевском' „Историско-правном зборничини да М. Ђорђевић много више има успеха када обрађу је уже теме на основу архивске грађе методом историчара, него када даје смеле широке синтезе пером публицисте. Ограничени и ужи проблеми увек су више за препоруку; њих су обрађивали_ и највећи научни радници, и ретко: су се због тога кајали.)

У сваком случају, обадве последње публикације М. Ђорђевића, и

__________ 5