Наш народни живот

„Но се држи све једнога пута Ка пјан плота када се прихвати” (Држи се (кога или чега) као пијан плота); „Траг се његов грдни ископао, Како што је шареним коњима” (Тако ми се траг по трагу не ископао, као и шаренијем коњима); „Крвљу крсно име прославио” (Тако ми се вино на крсно име у крв не прометнуло); „У њиву му сјеме скаменило, У жене му ђецу скаменило” (Тако ми се не закаменило дијете у жени, теле у крави, јагње у овци, свако сјеме у баштини и дух у костима. Тако ми се свака работа не закаменила као станац); „Часне посте за пса испостио” (Тако ове посте за пса не испостио); „За његовим трагом покајнице Све кукале, довијек лагале” (Тако покајнице за мном до вијека не лагале); „Своју ђецу на њ’ печену ио” (Тако своју ђецу печену не ио); „Него пасју вјеру вјеровао” (Тако турску вјеру не вјеровао. Тако чифутску вјеру не вјеровао); „Ја у врећи мачка не купујем” (Не купује се мачка у врећи); „Чеса није, ни цар јест’ не може” (Чега није, ни цар не ије); „Ко се хвали, тај сам себе квари” (Ко се хвали, сам се квари); „Кажу: нема смрти без суђења” (Нема смрти без суђена дана); „Од добра се још бјежало није” (Нико од добра не бежи); „Трн у здраву ногу забадате” (Забада трн у здраву ногу); „Гора с гором састат се не може, —Али човјек може са човјеком” (Гора се с гором не састаје, а чоек с чоеком вазда); „И тада се ништа знати неће, —Ни ко пије, ни ко плаћа вино” (Нит се зна ко пије, ни ко плаћа); „У топ би га жива саћерали” (Мало ме у топ не баци); ~Ал’ у Црну Гору никад неће Ни вран моје кости унијети” (Ни врана кост да ми тамо не однесе. Ни вране ми кости тамо не виђеле); „То је срећно и за мене било, У мед би ми упала сјекира” (Упала му сјекира у мед); ~Ал’ накажте и проженте грдно Црну капу ода зла биљегу” (Мрка капа зла прилика). 1

1 У једноме доонсу са босанске границе од 27 септембра 1847 године стоји следеће; „Црна капа зла белезки, каже пословица" (Србске народне новине 1847, стр. 307).

151

ЊЕГОШ И НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ