Наш народни живот

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Али ни обичаји нису ништа вечито и непроменљиво. Променом земљишта, економије и религије, културним напредовањем и доласком у додир са другим народима обичаји се или мењају, или слабе, или замењују новима, или губе императивну моћ, или, најзад, сасвим ишчезавају. Из истих разлога ни наши народни обичаји нису остали онакви какви су били у нашој прастарини. Доласком нашега народа у данашње своје земље, у другојаче географске и природне услове, мешањем са другим народима, примањем њихове културе, преласком у хришћанство, излажењем из племенског живота и улажењем у државни, писаним законима, робовањем Турцима, од којих је један део нашега варода примио ислам, ослобођењем и културним напредовањем и наши су стари обичају или знатно оштећени, или измењени, или ослабели, или ишчезли.

Због тога што су уско везгни за биће једве друштвене заједнице обичаји се сматрају као њена специјална особина и карактеристика — као њена етничка одлика. Познато је колико се у српскоме делу нашега народа сматра Крсно Име као специјално његово обележје.

Према ономе колико се зна о нашим народним обичајима у прошлости и према ономе што су сад они се могу поделити у пет група:

1. Социјални обичаји. То су обичаји по којима се уређују односи између појединих друштвених група, или између појединаца и група, или, најзад, само између појединаца. Ту би спадали: ратни обичаји, борбе, живот у друштву (задруга, браство, село, племе, кнежина) скупштине, поздрави, забаве, гостопрамство, посете, васп“тање и слично.

2. Економски обичаји. То су обичаји по којима се стичу потребе за одржање егзистенције. Ту спадају: лов, риболов, сточарство, земљорадња, пљачка, грађење насеља и кућа, занати и слично.