Наш народни живот

НАШИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ, Т

9. Религиозни обичаји. То су обичаји по којима се уређују односи људи према Богу и према бићима која имају вишу силу. Ту спадају: богомоље, жртве, погреб, подушја и слично.

4. Правни обичаји. То су обичаји по којима се одржава нормални ред у друштву или се поремећени враћа у. нормални. Ту спалају: суђење и кажњавање криваца, освета, умиривање свађе и распре, куповина и продаја, деоба имања или добити и слично.

9. Медицински обичаји. То су обичаји по којима _ се одржава здравље или лече болести. Ту спадају: предохране, лечења, спраљање лекова,бајања и слично.

Ова деоба обичаја није са свим без приговора, јер многи обичају могу спадати и у две и више група, према томе како се кад схвате.

Било је у нашој прошлости једно време кад су обичаји били прави закони, како их наш народ и данас понекад назива. Они су тада били и једини закони. Они су уређивали све друштвене односе, њима се саображавао цео рад око одржања живота, по њима су људи општили са божанствима, по њима су судили грешке и штитили интересе друштва и појединца и по њима се чували и лечили од болести. То је доба у далекој прошлости, кад наш народ још није знао за државу, већ је живео у својим примитивним племенима, од којих је свако водило независан живот и имало своју управу; кад међу нама још није било хришћанства, већ само примитивних паганских представа о Богу и природи; кад још није било писаних закона, већ су место њих царовали само навиком стечени погледи на право. То је доба пуне улоге наших народних обичаја.

Међу тим наш народ није остао у томе стању. Од наших примитивзих племена постале су наше државе средњега века. У државама ситни племенски интереси и обичаји, који их одржавају и штите, морају да уступе места широким интересима државе. Наша стара племенска организација морала је бити