Наш народни живот

8 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

оштећена државним уређењем. Одредба 69 члана Душанова Законика да се себри (слободни држављани) не смеју скупљати у зборове значила је забрану племенских и браственичких скупштина, које су до државне организације биле народни социјални обичаји.

Наше државе средњега века узеле су на себе и врло много ствари из правних обичаја, те су и они били оштећеви. На место Божјега суда (мазије), суда добрих људи, вражде (мирења крви) заведени су судови и на њих пренесена суђења. Некадашња колективна одговорност редуцирана је на одговорност куће или појединих правих криваца. И тако даље.

Напоредо са преласком из племенског у државни живот јавља се у нашем народу и хришћанска религија, са свим другојача од дотадашње, обичајима чуване, народне религије. Борба између хришБанске и народне религије и између нових хришБанских и старих паганских обичаја у нашем народу водила се дуго и различито код различитих питања. Код неких је обичаја хришћанство било оштро и непопустљиво, те их је забрањивало. Такав је случај са обичајима вађења из гробова и спаљивања оних мртваца за које се веровало. да су вампири, са мађијама и врачањима. Код других је обичаја било попустљивије, те их је оставило на миру, само су поред њих наметнути и хришћански. Такав је случај са Крсним Именом, које је првобитно било. култ претцима. Хришћанска црква је тај култу овом обичају заменила култом хришћанским сведима, па га тако предругојаченог задржала. Исти је случај и са побратимством и усиновљењем, прво“ битним народним вештачким сродствима, које је црква задржала, створивши за њих нарочите молитве.

Само они народни обичаји, који нису дубоко засецали ни у државну организацију и државне потребе, ни у црквене одредбе и црквени моралу остали су у широкој маси народној готово недирнути, или су само овлаш додиривани. Такав је случај се