Наш народни живот

~ ТАДА ДА Ру АРА —> 4

НАШИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ. 9

„

многим економским (земљорадња, сточарство, бачијање, лов, риболов, моба, седељке, спрега) и медицинским обичајима (предохране, лечења, бајања, ношење болесника на изворе).

= 5

Ово прилагођавање обичаја државној органи_ зацији и одредбама хришћанске цркве имало је у различитим крајевима нашега народа различиту судбину. У јужним и источним крајевима оно је трајало докле су трајале и слободне наше државе у њима, до друге половине ХУМ века. Кад су их Турци покорили, у њима је нестало владалачких династија и племства који су били представници државне орга-, низације, па је, наравно, са њима нестало и оних социјалних одредаба које су важиле у нашим др-_ жавама средњега века. Остала је била само широка маса простога света. Турака се мало тицало какав ће живот водити њихови потчињени поданици; њима је било главно да раја буде мирна, да плаћа оба- · везе, да врши кулук и да има у сваком крају по једног одговорног народног представника. Остав· љен овако сам себи, наш се народ под Турцима почео враћати у примитивност и у социјално стање какво је било пре засзивања његових пропалних држава и какво је још могло живети у његовој традицији и успоменама. Нарочито је то био случај у планинским и одстрањеним крајевима, до којих је државна организација, због терснских прилика, мало могло лопирати и ухватити корена. Под оваквим услсвима стари племенски живот са својом организацијом и обичајима племенске управе оживљује као у далекој прошлости. Једино што су сад племенски главари, поред своје улоге у племену, још и представници племена пред Турцима и посредници између турских паша и народа. У равним крајевима, где је наша државна организација била ухватила бољега корена јављају се место племена кнежине, али са истом друштвеном организацијом. И племенима и кнежинама управљали су под Тур-