Наш народни живот

ЧУДНОВАТЕ ЉУБАВНЕ ЧИНИ. 191

Она је мислила да је нико не слуша, али је слушала заова Џавер-беговица, па је питала шта јој је, и она јој каже. Џавер-беговица јој рекне да иде да умеси пребелу погачу и да донесе везену кошуљу, јер је Алил-ага просио ћерку диздареву, „она вам је учинила чини, да идемо да је сестримимо неби ли вам очинила чини“. Алилагиница послуша заову и одоше кнери диздаревој те је с муком умолише „да очини што је учинила“. Она отвори шарене сандуке, 1

И отвори злаћену кутију

Над главом јој отворила чини! „Иди саде, Алил-агинице,

„До године и сина родила!“ Кад дођоше двору бијеломе, Алил-ага из меане иде,

Па он лупа на авлијска врата: „Отвори ми, душо моја, врата ! „Кад до саде идем из механе, „На свакоме двору сунце јарко, „А по моме пала магла сиња, „А кад саде идем из механе, „На нашему двору сунце јарко, _А на друте сиња магла пала.“ До године и сина родила.!

Но ван песама ја сам и у народу чуо за овакве чини. У августу 1908 године био сам у Лукову, у Срезу Бољевачком. Ту сам познао једну стару сељанку, по имену Ружу Томић, којој је тада могло бити око седамдесет година. Била је родом из Малог Извора, близу Бољевда, али се удала у Луково и ту живи од удаје. Била је бистра и разумна, те сам од ње побележио неколике ствари из народног веровања. Између осталога питао сам је и о чинима, о којима говоре народне песме које сам навео. О томе ми је она испричала следеће: Још кад сам била дете у Малом Извору имала сам једну тетку, која је била удата за човека, који је није волео, злостављао ју је, и терао, те је, најзад, морала да се врати својим родитељима. Они су били имућни

1 Тает, 688—635.