Наш народни живот

26 . СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

пресадили и у кнежине. Турцима таква организација вије била неугодна. Они се, као што је познато, нису мешали у унутрашњи живот народни, већ су га понајвише остављали да се сам развија. има је, ради управе, била потребна деоба земље у мање области, и они су је имали у кнежинама. Сем тога, њима су били потребни одговорни народни представници у тим областима,“и они су их имали у кнезовима, кнежинским народним старешинама. Због тога они не само што нису ништа предузимали противу оваквога формирања реда у народу, но су га још признали, подржавали и повластили, а кнезовима давали бсрате на њихова звања.

Да су кнежине биле старе установе види се у томе што је кнештво Рашковића у Старом Влаху почело пропадати тек кад „су два патријарха наша | из Пећи избјегла с народом у државу аустријску“.! Кнез Грбо, предгк колубарских кнезова Грбовића, који је умро тридесетих година ХУШ века, био је седми кнез из куће Радуловића У Тамнави је још прадед Алексе Ненадсвића био кнез,3

Интимна веза између племена и кнежина најбоље се види из поређења њихових карактерних знакова. Они су не само слични, но су у многоме и идентични. Некоје разлике у детаљима дошле су од различитог порекла и од прилика у којима (су се развијала племена и кнежине. Њихова се веза, међутим, види у следећем:

1. Племена су природом створене географске целине, у којима су се браства придружила једно другоме, ступила у тесне узајамне односе, наслањала се једно на-друго и сматрала се као једна заједница.“ Кнежине су природом ом“ђене целине, у којима су села била у међусобним тесним односима, наслањала се једно на друго и сматрала се као једна заједница.

1 Вук С. Караџић, Српски Рјечник под кнез; Ј Радонић, ЧТрилози за историју Срба у Угарској, књ. 1, стр. ТУШ.

= Гласник Српског Географског Друштва, Ш, Зи4, стр. 243,

Прота Матија, Мемоари, стр. 5. -

+ Ј. Ердељановић, Кучи, Насеља ТУ, 207—208, 211,