Наш народни живот

КНЕЖИНЕ У СРБИЈИ. 27

9. Као год што свако племе има заједничко. земљиште, које се зове: комун, комуница, вакам,' са тачно одређеним границама, исто тако свака је кнежина пмала своје заједничко земљиште, чије су се међе тачно знале. Чак под Кнезом Милошем, 1832 и 1833 године, у спору који се развио око земљишта између неких села у Мачви и Поцерини, стари су људи знали тачно утврдити међе између ових кнежина.“

3. Као год што је у Црној Гори стајао на челу племена,“ а у Херцеговини на челу кнежине“ наследни војвода, исто је тгко у Србији стајао на челу кнежине наследни кнез, „који се ради разлике од сеоскијех кнезова звао оборкнез, вилајетски кнез, на неким мјестима башкнез и велики кнез“. Кнештво је у Србији остајало наследно не само кад кнез „умре својом смрти, него и кад га Турци посијеку (за какву кривицу или за биједу) његов син илк брат (ако нема сина) постане на његово мјесто“.= Кад би кнежевска фамилија избегла, или изумрла, или кад који кнез, из буди каквих разлога, није хтео више кнезовати, онда је народ сам себи бирао кнеза. После Кочине Крајине народ Грочанске Кнежине изабрао је на својој скупштини за кнеза Васу Чарапића и Турци су га као таква признали.“ ::ошто су Турци на кнеза Алексу Ненадовића два пут пупали, он је сазвао скупштину и замолио је да избере другога за кнеза. Народ после дугог разговора изабра за кнеза Митра Калабу. Но како Калаба није био вешт, народ наскоро понова изабра Алексу Ненадовића.“

+ Ј. Ердељановин, Насеља ТУ, 227.

2 Држ. Архива, Нах. Шабачка 19. јануар 1888, Мо 48.

8 Ј. Ердељановић, Насеља ТУ, 211—212. Вук С. Караџић, Црна Гора и Бока Которска 41.

# Вук С. Караџић, Српски Рјечник, под кнез.

5 Вук С. Караџић, Даница за 1827, стр. 97; Прота Матија. Мемоари 69.

5 М. Ђ. Милићевић, Поменик, 812.

" Прота Матија, Мемоари, 52—53.