Недеља

7 Ј ? ' т Патријарх Г пјв Бранковић {• Лривремени земаљски заминио је вечним, нееЛЈ лм животом. ^ .Највиши судија иозвао га је себи, да би га у шбодио оних болних и тешких осећаја, који су раздирали старачку душу и загорчавали поздње дане. ит к Зли дуси ; који већ вековима сеју међу Срт има опако семе мржње, раздора и заваде, успели у л,а и у одиосе између високог покојника и на^ода му унесу узајамно неповерење и туђење. "Оукоб је, за тим, песлогом и мржњом распириван постојао све већи. Седи патријарх морао је да отрпи многи незаслужени прекор, многу неприличну /зреду. Сад је свега тога нестало. Али остаје његово неокаљано, честито српско име, остају његова дела и доброчинство да и најпознијим нараштајима првдају његову успомену. Вечан му спомен међу иама и слава му!

Љуба Давидовић Љуба Давидовић је рођеи у Влашком Пољу. Сад ће му бити од прилике 42 година. Он је свршио философски Факултет тадашње паше Велике .Школе и за тим је провео внше година у служби као иаставник п днректор гимназиски. За време своје проФесорске службе израдио је Зоологију за средње школе, за коју стручна оцена вели |( ^а је одлечпо дело. Осим тога Давидовнћ се јав>ао чешће и другиМ својим радовима у лнстовима . чаадао® па је неко време бно п главни уредник часопиоа „Дела." и -у-з ј ^ х11 " г1рицс1дс10 ЈС рс1д ИКсХЛНОЈ 'Ег^анцп. Кад је образована самост'ална~]>адикална група он се придружио њој п као њезин кандидат биран је вииле пута за посланика. И садје носланик за округ врањски. ч За времс заједничке радикално-с&мосталске 9.ладо био је министар просвете и црквених дела и том приликом пало му је у део, да иоднесе Скупштини па, пријем данашњи закон о осповним школама. Томе закоиу признају се многе одлпчне стране, а недостатке, којих има у њему, биће лако уклонити, док се ирво на нраксн исиита у ~всшу су у суштннн тн недостатци. Као нросветном реФОрматору, Љуби ДавидоЖ1ћу, дугује осиовна школа п дугују учитељи призпањем. Мп се придружујемо томе иризнању н у знак захвалпести на искрену труду његовом око просвећивања па]10дног н поправке стања учитељског доносимо му слику у данашњем броју.

Јулка В. Виторовићка Заслуге за земљу теку се не само пером и радом на просветном и научном пољу, иего се теку и марљивошћу на пољу радиностн домаће.

Г-ђа Јулка В. Виторовићка наставница је у одељењу за хаљине Школе за ручни тад нашег заслужног беогр. Женског Друштва. Протекло је већ 27 година како она неуморно ради у тој школи, снремивши за то време већ толике генерације младих Српкиња за вешто кројење и шивење женских хаљина. Њене наставничке заслуге награђене су овнх дана и признањем с највишега места. Она је одликована орденом Св. Саве V. степена. Још једном је пре тога, одликована, а то је било у години 1885. када је необнчном ревношћу и сестринском нежношћу указпвала помоћ рањеницима. Тада је добила сребрну медаљу за заслуге. Доносећи слику г-ђе Јулке, ми можемо само пожелити да она п њезин рад постану углед сриским кћерима.

Ђенерал Ј. Поповић-Липовац Јован Липовац рођен је у селу Г.рађанима у Црној Гори годнне 1858. Основну школу свршио је у Црној Гери, гимназију у Загребу, унивсрзитет у Петрогрггду, а затим двогодишњп курс пнжињерске руске академије. При крају свога школовања, као млад н одушевљен Србин, Лпповац се први путјављау босанско-херцеговачком устанку 1875. годиие где је ноказао храбрости и иожртвовања, а затим године 1877. у црногорскотурском рату он се, као младић од 18 година, истиче као најбољн ј-унак у врсти његових другова и добпја крлајну Мнлоша Обилића. За ноказапу храброст у руско-турском рату Липовац је добио сва четпрп Ђорђевска крста, једини случај у Русији. Посде овршеног рата 1877. годпне Лииовац .са враћа у Русију где је 187 9. учествовао са генералом Скобељев-ом у чувеној ахалтекинској ексиедицији, показао ретко јунаштво и тамо био тешКо рањен. Пз Русије 1881. н Лииовац се одједном иашао у Босни у нознатој Хаџи-лојиној буни, онет као осведочеии јунак. После свега овога Липовац се вратпо у Црну Го])у, где је касније постао бригаднр п главнп кнежев ађутант. Млад и одупЦвљен, веома живог тамперамента, и слободоуман, оп је дошао у сукоб са представницима, крутог апсолутизма, и отпочео са њима борбу, после које је оставио Црну Гору и поново се вратпо у Русију. Од повратка у Русију па све да руско-јапанског рата, Липовац је живео у Петрограду као пуковник цареве гарде и живо се ннтересовао развојем иолитичких догоћаја на Балкану. Одмах у почетку руско-јапаиског рата, он је отишао на бојно поље у Манџурију као комаидаит руских охотпика. На бојном пољу у Манџурији он је ирво учествовао у знамеиитој битки код ВаФанкуа где је командовао аријер-гардом и спасао ]>уску артилерију. Ту је био рањен у главу. После ВаФанкуа учествовао је у крвавој четвородневној бнтци иа Гајджу, заузео врхове Гајджа и номогао генералу Стакелбергу да се повуче на север. За овим учествовао је