Недеља

Најновији Балон Са::тоса Димона.

ИЧИИ' 1 '. "7 Н | Д Е Љ А

ВРОЈ 1.

. да би н. пр. разуиела механизам АтмосФере наше; >све тс радње њене воде природно примени њених и.иа у животу и раду. НољОиривреда је прва која од ! Ухетеорологије данашње и од њених успеха будућих има _ да добије. Па не само Мотеорологија као Физика Атмос^ере, већ и Метеородошка ГеограФИЈа, позната под именом Климатологије — ко.ја разматра метеородошке едсменте ш временске прилике са географско - статистичког гледичнта, па утврђује карактеристичио климатске чиниоце поје| дипих области и места, засебно и у свези — својим исти"^нама служи и Пољопривреди. Прва Физика АтмосФере, спе^ цијално у питању прогнозе времена, а друга, спецпјално у нитању односа између времеиских придика с једне стране, земљишта и оргаиског света с друге стране, нарочито су за Пољопринреду од ведиког значаја. Само одмах морам рећи, да Иримењена Метеорологија далеко је још од оне могућности, да потпуно задовољи све интересе у Пољопривреди — као што сам код прогиоза иоказао, и како ћу доцније за ову примену климатолошку показати. Колико тесно стоји Пољопривреда у вези са Мстеорологијом, сетимо се само рада ратарева! Од оног дана када је бацио семе у земљу, па све док пдодове није скупио, он ради и брине се једнако погледај-ући на нсбо: да

илоатцији (у пољопривредном раду), који опредељују и саму природу пољопривредног рада, јесу; земљиште на којем кудтурно биље успева, и врсме (клима) у којем оно налази временских (кдиматских) усдова за успевања своја. Оба ова чиниоца од пресудног су утицаја како на производе пољопривредног рада, тако и на сам карактер пољонривредни, једног краја, јсдног места. У земљишту биље надизи, иоред неонходне иодлоге за својс постојањс; један део хране потребне јој за образовање градива, из којег се оно сасгоји: а у времену су производне, животворне силе, и то: оис су на првом месту у сунчаним зрацима, извору живота на .Зсмљи, — којему падежи из АтмосФсре са угљен-диоксидом и азотом ваздуха и хранивим састојцима земљишта дају материју, дају тедо. Само, докје природа зсмљишта у главноме стална т. ј. док његов положај и његове саставие особине, новољне или неповољис за разне пољоприврсдне производе, стадног су карактра, и могу се у гдавноме само мало мењаТи у ратарству начином обраде и додавањем у саставу његову чега му не достаје; дотде ,је са временским приликама другчије: оне су јако иестадне, те су појсдинс годино тако раздичне, по гдекоји пут, у погдсду услова успсха у Пољопривреди, да су поједиие године родне, другс неродне. Због тога је

ГТ№"

Јулка В. Виторози1 |Ка учитељида женоког рада

ли ће му радове помоћи ? Јср он добро зна, да сав његов ^ератарски уснех у пољу зависи од тога: да ли ћс му сунце < киша помоћи трудовс њсгове? За то јс пољопривредник В4 ?1| Ч > очито жедео да зна, какво ћс време бити? За то је он з-у ,тој цељи прибирао знаке временске предањима и својим р искуствима. Ади са развијенијом Пољопривредом и потребама но' вог доба таква знања о времену нису бида витне довољна пољопривреднику, а ово нарочито у интензивној експлоатацији земљорадничкој, на што јс земљорадник све вишс упућиван, да би всће приносе и лриходе од својега иољоиривредног рада имао. Јер, као и у сваком посду произвођачком, тако је и у пољоприврсдном потребно: тачно погнавати све чиниоце који у том послу судедују и утицаја имају. Такова два гдавна чиниоца у пољопривредној екс-

нарочито потребно, зарад интенз. Пољоиривреде, ближе знати све променљиве врсменске нрилике у својему месту и крају, порсд познавања средњих прилика климатских које заједно са природом земљишта одрсђују општи карактер Пољопривреде у њему — давајући јој у питању производне, животворне сиде временске извесну средњу суму метеородошких едемената (топдоте, кише и т. д.), према којима се тај општи карактер њен управља и упављао је се Јест, то је свс потрсбно Рацидналној Пољоиривреди, оној модерној Пољопривреди која сс истинама Пољопривредне Науке и наука у свези служи у својему нољопривредном раду зарад поузданијих и већих успеха у пољопривредној продукцији својој.

Власник и одговорни уредник Стева П. Видаковић Краљице Наталије удјнбјрЈж,- -• ПГтанаа Уметннчка Штампарија »ПРИЗРЕНАЦ* Сретена Ј Ђорђепића —Веоград >