Недеља

БРОЈ 1.

нника господина Мидету, да би могда ирочитати на аеговоме диду, како му се допада судска пресуда. Господин Мидета биоје погођен као громом; увиђао је шта га чека сад. Што буде иретекло од продаје аутомобила мораће да да за испдату ове осуде,јер ко би други,мишљаше ои, и могао идатити за Зорку која му је тако одана и верна ! Тужитељка оде из суда сасвим задовољна, тужонида г-да Зорка привидно љуга, а у ствари нуна радости, што јој је „вид" упадио и Д1ТО ће Мидета и овај носледњп рачун исндатити и онда бити љокнут, јер, знате, госпођида Зорка не трпи — „годанФере." Мидан је ишао оборене гдаве, дд ову иарпиду није умео добити и ако се баш његове косе тидада. * Истога дана, кадаје госпођида Зорка ,изгубида" парниду, око 3 сата посде подне донесе јој носач број 105 неко хитно иисмо. Она га грозничавом журбом отвори а из њога испаде — стотинарка у злату. Писмо беше од иредседника суда и гдасаше:

Дода при игри

Деца дри одмору по ручку Летњиковац за слабуњаву децу у Кошутњаку.

„Мида госпођиде, Жао ми је, што вам јутрос нисам могао помоћи. 1голеге су биде против вас. Ја сам, истина, одвојио мишљење у вашу корист, алн сам остао усамљен. Ту судску погрешку морам да вам учииим сношљивијом и за то узимам себи сдободу, да вам у нридогу ношаљем 100 динара. Изволите ме известити кад би ме могдн примити, да се днчно уверим да ли сте паро исправно примиди?"

Одговор је гдасио: „Гоеподине. Моја су врата за вас свакад отворена. Изводите носетити сутра између 4—5 сати посде подне". Мадо додн"' дође неко с.*" че и донх једно писМ^ беше од г. судије. Ни он( не беше без'^ „придога," ади већ мааег, само — 60 динара у сребру. И он сажаљаваше зду судбу госпођичину, ш то је изгубида парниду,ади ниј( могдо бити друкче,„кад председник и други судија нису хтели да усвоје љегово гдедшнте." Моли да се прнми његов скроман придог од 60 динара и зкелео би такође да се о пријему новца са!м лично увери. Одговор је гдасио: „"Рш-подин. • ј дија, Сматраћу к особиту част-. ако ме сутра у подне донратитс^ с иЈк »бе до мога стана." Најпосде до! и тре^е иисм Шта мисдите с, кога? Од коуУ" би другог мо ' г -' бити него од \ Г сподина судслог секретара. „Гопођице Зорка, писаше он вама јејутрос учињена вапијућа неправда. Али тако ј то, кад нисам судио ја. Ваша је ствар праведна; ви треб да се жадите. Ја ћу вам жадбу написати, драго вољо 1 беспдатно. Кад бих могао доћи до вас да се посаветујем! о томе?" Госпођица Зорка се мадо замисдити и, оддучивши с на нешто важно, одмахну руком као да се нечега отресас и онда наииса одговор г. секретару: „Поштовани Господине, Цедога дана сам заузета