Недеља

И Е Д Е Љ А

БРОЈ 1.

- А хоћеш ми допустити драгане, да и свилу купим Јј рачун. — Хоћу како да нећу, одговори г. Милета пе баш о радосно. — 0, гато си златан и паметан, дикане! Ходи да те а пољуби. * Мандловица је и шести и последњи пут допела г-ци }рки хаљину на пробу. Опет је г-ца „примадона" нашла >тину мана. Али Мандловицу то наљути, баци хаљину кревет, принрети тужбом и љута као отрована оде из стана „уметничина." Г-па Зорка још пре четири дана је обукла свилену хаљину, коју јој је сагаила Стајићка. Услужни г. Милета измирио је цео рачун.

-ј- Јован Гавриловић. добротвор срискпх учшеља. Ништа друго, него оно, нгго јој је и бидо у — плану. До сад је ишло све. како је она хтела, па ће ићи и од чада. И ову ће хаљину задржати и. разуме се платиће је . Милета. _ _

?о | е ' га "очео 'иа картама, јер ' ,0 -"гр 1] ј ( ј ' има ^бае у љубави не може је имати ...ртама.'ГГиГиЛетина очевина спласнула је тих дана свега на /једал аутомобил. И овај јо узет.у попис. Еад додате томе, да је г. Мидета изгубио и три парциЦе ?,>једног: од оне двојице клијената, који су му једини 1 в!\раД;.ндаћади, онда можете појмити његову „радост" кад •у је г-ца Зорка учинида ово саопштење: ■ ■" гг' Не знаш како сам несрећна. Не треба да живим кад ме оваке бруке снадазе. Она безобразна Мандловица искварила ми хаљину. - Нисамхтела да је иримим. Али она ју је донеда, бацила на кревет и дунуда као из пушкс. И замисли сад моје чмоте: тужида ме суду! Боље да ме није. него што сам I доживеда! е р ' ~ца Зорка зорони лице у дланове и стаде горко — Не плачи, дете моје, тегааше је г. Мидета. Не квари своје лене очи. Све ће то твој драган довести у ред Гдег-ти је судски позив ? Ствар се није могла „довести у ред". Еројачица није хтеда да попугата. Тражила је да јој се све плати: и за рад и за „ауФпуц". Свега 125 динара. Посредовање г. Милетино није уродило, дакде, никаквим повољним ресултатом. И тако је морало доћи до суђења Госнођица Зорка наоружада се — дукавством и у такој. ратној спреми отигала је у суд. Господин Мидета, верујући својој дудчинен, да јој је

кројачица „само упропастида онако фино дице* и да јој спорна хаљина стоји као врећа, спремио је сјајну одбрану. Суд је позвао нарничне стране и сасдугаао прво тужитељку, а за тим и туженг ,/. Госпођица Зорка је тврдила, да јој хаљина никако не стоји добро, да не може у њој изаћи на позорницу пред пубдуку, да је, једном речи, искварена. Господин Милета додао је томе само још то, да би, строго узев, управо тужитељка имала да даде накнаду пггете његовој властодавци, јер јс ову огатетила у вредности „изрецкане" брокатне свиле. Тужитељка је одговорила да је хаљину сагаила не може бити дегппе и да је ово од стране госиођице Зорке само један „виц", да не би морала платити дуг. 0 томе се и сам суд може уверити, ако госпођица Зорка пред судом обуче ту спорну хаљину. Нредседнику суда, човеку око четрдесет година, допаде се тај предлог пресвлачења хаљина пред судом и за то даде знак да парничне стране изађу како би се о томе предлогу могде судије на само носаветовати. Не потраја дуго и суд донесе одлуку, коју председник одмах и саопшти парничарима: — Суд је решио, да госпођица Зорка оде са судским служитељем у свој стан да донесе отуд снорну хаљину, да ,је обуче у нредседниковој соби и да се у тој хаљини нрошета неколико пута пред судијама, да би видело како јој стоји. Судска одлука би извршена. Госпођица Зорка обуче „упропашћену" бинску хаљину од броката и прошета се некодико пута но судској дворшгци.,..- - ■ - Дворницом одјекну с а^&Нтбдно опгате чуђење. — Иа то__1е--гдквна хаљина. Стоји вам сасвим величан^Ј!^гсг,' рече председник суда гутајући погледима лепу гдумицу и заборављајући на своје достојанство, које би, кад се строго узме, забрањивалому такве ватрене и пожудне погледе...

Софроније Јованови-ћ, индустријалац, посланик за град Београд. Није се могдо помоћи госпођици Зарки. Узадуд ја било све, кад јој хаљина тако дивно стоји и кад је у опште сашивена да не може бити лепше. Изрече се пресуда она гласагае. — Да туженица плати тужитељци на име гдавног дуга 125 дин. а на име донгубе и трогака још 35 д. свега 150 дин. — Еуку мени! викну госнођица Зорка иренемажући се, а испод ока иогледајући у свога „пријатеља" и засту-