Недеља

Страна 4

Број б.

— То је истина да сам и сам исмислио да је тако. Али реците ми, пријатељу, је ли стан узела на своје име? — Не, она седи код Проспера. -— Врло добро. А на коме спрату, ако смем питатиЧ — На првом. Фанферло сави писмо пажљиво и остави га у свој шпаг. —- Примите моју срдачну благодарност за упутства, која ми дадосте, драги пријатељу, а примите од мене у замену услугу, да ја извршим испоруку у место вас... — Господине !... — Тако је, с вашим одобрењем ја ћу сам предати писмо госпођици Нини Жипсијевој. Кавељон се хтеде противити и препирати с агентом, али Фанферло је ; хитао па га ! . прекиде у ГОВОру. . —• Бићу тако слободан, драги господине, да вам дам једац паметан савет. .. Дагсамнавашем месту, ја. бих се сада лепо вратио у своју канцеларију и не бих се петљао вицге у ову ствар. . — Али господин Проспер је био вазда мој заштитник, он ме је спасао беде и невоље. — Онда имате још више разлога да будете мирни. Можете ли му помоћи ? Је ли да не можете? Шта впше, ви му само можете нахудити. Свак зна, да сте му одани, па ће одмах при-

т

■

шг?;. шШ

Ш

I".

'Ш

'тЈ

Официри III. брд. артиљериског пука на Ндровцу.

али ниЈе хтео одати своје мисли и ако је од велике важности било по његово: позније трагање, да Кавељон остане на миру. Хтео језамолити Кавељона да ћути о свему, што се догодило између њих, али није смео. — Лако је могућно, рече Фанферло, да је господин Бертоми невин, као што се и сам надам. У осталом то је и у вашем сопственом инте.ресу, јер ако је крив, неће ни вас оставити на миру, могу и на.вас посумњати. Кавељон обори главу, препаде се. — Верујте ми, дакле, млади пријатељу, настављаше Фанферло, да ћете веома мудро урадити. ако се вратите за свој писаћи сто и... до виђења. Кукавни младић мораде се покорити. Лаганим корацима и с тешким срцем упути , -- - - т ... . .. се према у• ј лици Нотр■ рам де Лодеш. Једнако је лупао главу о томе, на који би начин могао најбоље послужити Просперу и како би мо-. гао известити Жипсије.ву, а нарочито, како би се могао осветити мрском полициском агенту, који га је онако немилосрдно понизио. Фанферло чим је замакао иза ћошка, ушао је у кућу број 39, јавио се вратару да тражи Проспера Бертомија, па се попео уз степене и зазвонио на првом спрату. Некакавпетнаестогодишњи момчић, у лепој ливреји отвори му врата. Седи ли ту госпођица Нина Жип-

V

ш

т

■

11111

I

ваше одсуство. Зар не увиђате сијева? запита Фанферло.

метити да ће се рђаво протумачити сваки ваш корак, који би ван сумње безуспешно предузимали ради спасења његовог ? —- Проспер је невин, господине, о томе сам тврдо уверен. Фанферло је у то исто веровао,

Мали грум се колебао шта ће да одговори. Фанферло спазив то, показа му писмо. — Господин Проспер ме је послао да предам ово писмо госпођици и да сачекам одговор од ње.