Недеља

Број 5.

Страна 5

—. Уђите, сад ћу вас пријавити. Просперово име имало је свога утицаја. Фанферло се нађе у лепом маленом салону, који је укусно био намештен. Намештај је био од загасито жуте свиле а на прозорима биле су троструке завесе. На вратима су висиле такођер завесе. Скупоцен ћилим био је прострт по патосу од четвртастог тврдог дрвета. —- До сто врага! рече у себи Фанферло., наш..благајник има одиста леп намештај. Али није имао много времена да настави своја посматрања; на једним вратима се раскрилише завесе и пред њиме се указа Нина Жипсијева. Нина Жипсијева беше тада још вгома млада. Беше витка, црномањаста, или боље рећи златали боје, каоисве друге Креолке ; имађаше малене ножице и још мање ручице. Њене великеватре- не црне очи поклапаху дуге трепавице, а око њених мало напућених усана је вазда лак осмејак, иза кога се указивао низ лепих зубића, као да су од слонове кости. Ови зубићи били би у стању да строше и десет великих наслеђа а не једно. Још се не беше обукла. На себи.не имађаше ништа друго осим простране кадифене хаљине, испод које су вирили богато. извезени крајеви ноћне хаљине. Фризер или каква вешта собарица беше јој већ наместила косу. Њене витице беху сплетене и везане црвеном свиленом врпцом. Беше дивна у овом јутарњем уделу; Фанферло се чисто забленуо кад је изашла преда њ.

— Сто му мука! рече у себи, сетив се и Мадлениних строгих и лепих црта, овај наш благајник има леп укус, веома леп укус. Док је он тако резоновао, не знајући како ће почети разговор, Жипсијева га посматраше зачуђено, немогав појмити откуд у њеном салону овакав јадно одевен човек. Присећала се да ли личи који од њених поверилаца на овог човека и ако личи, који је од многих. Не беше јој право, што јој својим каљавим цокулама прња ћилим на патосу. По што га је промерила од главе до пете, запита га сухопарно, зачкиљивши на једно око: — Шта желите ! Осим Фанферла сваког другогнаљутио би и увредио такав тон говора и такво понашање, али о.н није то ни узимао у обзир. Једино што је отуд извео неке закључке у погледу

Официри III. брдског артиљериског пука код адровачке цркве ; подигнуте ва месту, где је погинуо храбри Рајевски. лебдео

карактера младе жене. — Нема добро срце, а после није ни васпитана, рече Фонферло за себе. Пошто је Фанферло оклевао с одговором, Ника удари нестрпљиво ногом о патос. — Хоћете ли говорити већ једном? запита га. — Драга моја госпођице, поче полицајац што је могао њежнијим и блажијим гласом, поверено ми је да вам предам једно писмо од господина Бертомија. — Од Проспера !... Дакле ви га познајете. — Поносим се тиме. Шта више, с