Недеља

Страна 4.

Број 14.

ја сам живо радио; подизао сам батерију, „Последњи Лагорс (Жил—Хенрикдовлачио убојну ђулад и сад сам спре- Рајнолд), који је, не баш с пуним праман да отпочнем паљбу. вом, носио име грофовско, оженио се са Писао сам у Сен Реми и добио сам Розалијом Кларисом Фонтанет Тарасконотуд одговоре. ском и 1848. године умрво је без мушког — Хоћете ли, да ми их саопштите ? порода , оставив за собом само двоје — Само стрпљиво, рече Вердире пре- женске деце. По именику општинском листавајући свој бележник. Ах, ево број нема ни једног Лагорса у животу". први. — Но, запита риђобради, шта велите о овом извештају? Проспер се задивио. — Па редите ми, молим вас, како га може Фовел назвати својим сродником? — Ви хтедосте рећи жениним сродником. Али да видимо и другу белешку, Ова друга није службена, али јако расветљава питање о приходима вашег пријатеља. „Жил Лагорс, који је као последњи Лагорс умрво 29. декембра 1848. год. у СенРемиу, умрво је^готово у крајњој оскудици. Имао је истина некад повеће имање, али производња свиле упропастила га је. Само две кћери оставио је по смрти својој, од којих се једна удала за неког оргонског трговца, а друга је васпитачица у Е-у. Његова удовица, која у Монтањежу живи, издржава се трошком неке њене сроднице, жене једног варошког банкара. У целом арлеском срезу не живи нико под именом Лагорс". — То је све, држите ли да је то довољно? — Питам се да ли не сневам? — Верујем вам, али допустиге да вам приметим нешто. Досетљиви људи могли би доћи на ту мисао, да је удовица Лагорсова родила по смрти свога мужа и

Сељанка из околиме београдеке у зигање доба носећи живину да прода на београдском тргу То је био службен докуменат. Вердире је читао: „Лагорс. — Веома стара породица, пореклом из Миланије, има већ читаво столеће како живи у Сен Ремиу". — Ето видите, викне Проспер. — Допустите ми да наставим, рече Вердире, па за тим продужи читање: