Недеља

Број 14.

Страна 5.

да то дете носи име Лагорс, али ту могућност потиру године вашег пријатеља. Раулу је сада двадесет четврта година, а Лагорс је још пре двадесет година био жив. Проспер је увиђао, да противу тога не може бити приговора. — Е па кажите ми онда, ко је тај Раул? рече замишљено, — То не знам. Искрено да вам кажем, теже ми је да дознам ко је, но да до-

Кламеранових. Истина, да су те белешке веома непотпуне, али ја већ ишчекујем на њихову допуну. — Шта је рекао мој отац? — Ништа повољно. Ево све у неколико речи. Вердире узе неку трећу хартицу и читаше: „Луј Кламеран, родио се у замку Тараскону, код Тараскона. Имаоје стари-

кажем да није Лагорс. У том погледу један једини човек могао би нас обавестити, а тај ће се тога смотрено чувати. — Мислите јамачно на Кламерана? — Да, на њега. — Вазда сам осећао неку одвратност према томе човеку, рече Проспер. Ах, кад бисмо и о њему могли добавити какве податке. — Имам ја већ неких бележака о њему, одговори Вердире, које ми је дао ваш отац, који је добро познавао породицу

јег брата Гастона. Овај је 1842. у раздраженом стању убио једног човека а другог ранио, па је морао побећи из своје отаџбине. То је био честит, искрен и свестан човек, кога су сви поштовали. Док на против његовог брата Луја није трпео нико због његове гадне нарави. После смрти очеве, Луј је дошао у Париз и за непуна два месеца упропастио је не само сву своју очевину, већ и део свога брата, који је живео у прогонству. Тако упропашћен и презадужен

Снлазак ваздушмога брода „Цепвлин II." дочеку^у и призгватају иемачки офицнри у Ј^елну, (Старац гроф Цепелин стоји у средини корпе, са белом капом на глави).