Недеља

Број 15.

Страна 11.

Позориштз, без заоимања и без четири разреда гимназије. Њихова је прошлост проблематична. Нека загледају по списковима и актама полициским па ће о њима наћи лепих ствари. Ти млади људи врло су много до сад које чега починили што их врло мрко коло» рише. Има два три матуранта, студента, који заслужују бити примљени, а оно остало треба тако пажљивобирати. Јер, ако се овом приликом у Позорирште уведу радници рђаве прошлости а још горе будућности у приватном животу, ма колико они били сјајни доцније на позорници, они ће собом одбијати публику, а и људе, који заиста имају смисла за уметност. Отмене женске за које наше позориште вапије, неће добити од своје породице никад допуштење да у њ ступе, док се и са мушким и са женским особљем не пречисти, док се у позориште не уведу људи интелигентни, са матуром, извесном будућношћу, без мрља у свом животу. Докле се гед тако не ради, позориште треба затворити, јер оно овакво какво. је, није Народна Мкола, није светилиште, већ једн ординвсЈна кућа, скровиште пропалих индивидуа, које треба прво над собом да изврше аутопсију, па да критикују друштво. Узвишен је задатак глумица, али глумац мора бити чист и отмен у свему. Ова тачка у прогваму нове Управе или мора бити пажљиво рађена или никако. Боље је сад примити два три младића, догодине опет сигурно два три, али у исто време осигурати им напредак. Врло је бедан поклис данашње У праве што се тиче материјалног стања приправника. Ту не може бити рада, кад уметник поред прзтрпана рада, страховито претрпана рада, није ситуиран у материјалном погледу, но поред плате мора за леб да задржи, а како ће гардеробу створити. Но мени се чини, да су овој Управи потребни статисти, певачи, носиоци чирака, али не глумци, који хоће да постану уметници. Ако је тако, онда је добро како је. Стара Управа увела је младе људе у позориште, али их није добро привезала за њ. Требале су бити ове обавезе, у које је нова Управа прописала, али старе плате. Јер један интелигентан младић, који жели постати уметник, мора увек достојно репрезентовати позориште. Ове године требало би примити само четворицу, највише, а догодине Управа имала би да прими још сигурних троје: г-на В. Јовановића. који свршава Богословију. Редак таленат, фина појава, пријатан орган, дивно лице, поред заносних, светлих, црних очију. Г-цу 3. Тодоровићеву, која би јамачно као свршена матуранткиња, као кћи нашега уваженог уметника чика — Саве, умела себе уздићи изнад обичних глумаца, и стати упоредо са уметницима светскога гласа, младога аматера чл. позоришта „Отаџбине", који ће ове године по свој прилици матурирати, а који жели да свој живот посвети позорници. Млади људи са извесним појмовима о глу-

мачкој уметности, могу привући на се пажњу својим радом и привући позоришту још којег вредног радника, и подићи му вредност. Позориште има велике тешкоће да савлада. Г- Руцовић Пријатно смо обрадовани поновним ступањем г. Руцовића у Народ. Позориште, о коме смо често и опширно писали. Ј"\ Савриповић Нови, спремни редитељ г. Гавриловић иза зива велико интересовање у публици, код које је стекао леп глас. Надамо се да ће га и у будуће оправдавати. Днганжмани За нову сезону нови су г. Сланкаменац, г-ђа Таборска, г-ђа Татаровићка. в.

ж Е |Б А — Р.М. Веснић Суморно ми живот своме крају тече, Задовољан никад, никад нисам био: И тако ће једном и смрт да се стече, А ја чашу среће још нисам ни пио... Све обично, просто... а ја желим страсно Да ме тренут сваки пб живота стаје, Да се на странама мог живота јасно Чита напис страсти која вечно траје. . Кад љубим да љубим до лудила, тако, Да ме сваки покрет осећаја смлави, И у исто време кретање му свако Да са слашћу гутам, да ме у рај стави. Кад мрзим да мрзим,—да крв брана буде После које мржња у мир душе слази, Кад су људске груди ледне, снежне груде, И кад људска нога све на путу гази. Да ми душа буде или демон прави. Или харфа тиха што се сетом звони: Или нек се бије и нек се крвави, Или нека сузе у несрећи рони.

ФАСЦИКЛА БРОЈ 113 РОМАН Емила Г®борјоа.

(Наставак) Дуж целог овог пута подиће ће се куће и после пет година биће то улица, а сада су куће тако поретко, да изгле-