Недеља

Страна 16.

Број 15.

Увијајући и сам своју страховиту не- — Чекајте. Освета је пријатно воће, моћ. Проспер је ћутао. али ваља сачекати да сазри. — А шта ће вам и оружје, настави Проспер се поколебао ; Вердире је Вердире; само лудак убија онаквог чо- видео то, па је изнео и последње најважније разлоге своСрпска војска се вежба у прелажењу прено реке Ј' е ' к °Ј' е ) е ч У вао као г резерву на случај по требе. — У осталом, рече, ко би то знао да ли је Мадлена дошла овамо по својој сопственој вољи. Зар се нисмо већ једном уверили да сеона жртвовала за другог? И зар није могућно да се и сад покоравала оној вишојвољи, због које је и вас прогнала из своје околине. Најрадије ће човек иослушати оне разлоге, који се клоне његовим падањима. — Рдиста, рече тихо, ко би најпосле и знао!... — Кад бих ја мегао видети, одмах би се уверио о томе, Вердире. Проспер ђуташе за часак. — Хоћете ли ми обећати, господине, рече најпосле, да ће те ми саопштнти праву истину, ма како горка била она по мене? — Части ми моје, казаћу вам. Сад је Проспер прибрао сву своју снагу па је подигао мердевине, уз које се Вердире хитро успужао до прозора Ралеовог. века, који је заслужио да носи робијашке Проспер је добро видео. Одиста је Маокове. длена била на само с Раулом Лагорсом. Шта да радим, дакле? (Наставиће се).

ЈТешадија гезн преко Ј-1ишаве.

"Ш

. V '■ -р:- ■ с Г "V _ " -'ј*::; Ч'- , - « '""-ч. " 1 Л5ЕН# %

Снимци г. Бор. С. Поповића, капетана Дешадија ее обува поеле препаека