Недеља

Страна 6.

Број 25. и 26.

видео, а све женске из X. од реда злобиле су јој.

Контеса Марија отпутовала је. И она се беше заручила истога дана кад и Фрида. Књаз Суранов и његова мати одвели су је собом у Петроград. — Ђорђе је шкрипео зубима кад је чуо. Дакле, због те „ћелаве" главе одбила је Ђорђа. Њиме се дакле само титрала, стварала му бол, који он никад неће заборавити. И то све само зато, да би постала кнегињом! Бездушно створење! Па ипак је њу Ђорђе тако јако и неизмерно волео!... Кад год би Ђорђе сравнио аристократску лепоту и јаку интелигенцију Марије са Фридином појавом, — њему је Фрида изгледала веома неспретна и обичне лепоте. Али му је ипак ласкало, што га је прекомерно волела. Фридина му љубав управо беше помогла да лакше заборави на увреду, коју му је Марија нанела, одбивши његову понуду... Дође и дан свадбе. Фрида је мислила, да је тим даном ушла за навек у пристаниште земаљскога раја. Медени месеци прођошемирно без икаквих непријатности...

Графица Марија вратила се из Русије неудата. Своје верење са кнезом Суроновом покварила је због тога, што се и доказало да је стар не четрдесет и пет, већ педесет и пет година. Кад је једном у друштву чула о „срећном брачном пару", Марија се само насмешила, па као случајно запитала је за датум верења Ђорђевог. А кад јој казаше, она са свим равнодушно рече : „Тако, дакле, шестог маја? Ала је то чудновато! Па то је исти дан кад је лепи Ђорђе и моју руку просио па био одбијен." Тај исказ Маријин направио је сензацију код дама из X. Брзо се нађоше две „искрене" пријатељице које испричаше Фриди овај „добар виц" Маријин. Фрида није хтела ни речи веровати, изјављујући, да то није тачно; јер тако што, њен Ђорђе не би учинио. Кад се Ђорђе тога дана вратио кући,* Фрида му, у присуству неколиких рођака, рече: „Помисли Ђорђе, какву сам бесмислицу данас чула. Анета и Грета испричаше ми као да си ти на дан нашега верења просио и руку графице Марије".

Ђорђе од љутине поцрвене и запита је: „Ко ти је то иричао?" „Анета ми рече да је то у једном друштву причала сама контеса. Али ја сам уверена да је глупост тако што и мислити, а камо ли веровати". Ђорђе не одговори ништа већ ћутећи изиђе из собе. „Зар те он не пољуби кад дође кући?" упиташе је радознало рођаке, које беху с њоме остале у соби. „Он то никад не чини у присуству страних лица", одговори им Фрида. А да њу Ђорђе ретко пољуби и кад су на само, Фрида је прећутала. Та и сама је већ давно приметила, да је муж не воли ни пола колико она њега, и да он допушта, да га она љуби а да јој љубав не враћа истим начином. Више пута беше јој се десило да је одбије, кад га је хтела загрлити. Скоро неприметно је то чинио, али је осегљивом срцу Фридином увек причинило велики бол... Тога дана увече одвезли су се у оперу. Фрида је имала на себи своје баснословне брилијанте на које су јој многе познанице позавиделе. Дошавши у оперу, села је, као и обично, у један крај ложе. Преко пута у ложи седела је контеса Марија са оцем. Ђорђу се поче срце стезати кад примети свој идеал Марију. Ту тугу он је осећао јаче што је дуже гледао у Марију, коју је још једнако волео, и уједно посматрао поред себе своју жену, коју никада није волео... „Ти си се опет претрпала брилијантима. Сви догледи управљени су на тебе", — рече од једном љутито Ђорђе својој жени. „Па зашто ми, Ђорђе, то не рече код куће ?" „А шта би то помогло? Ти си сва срећна и задовољна што имаш тако много тог сјајног накита!... Но оставимо се тога разговора. Имао бих ти само да приметим, да си данас била веома нетактична, кад си у присуству твојих рођака, говорила о сплеткама, које су се тицале мене и грофице Марије". „Па што да те то љути кад сам ја уверена, да оно није истина и да не може бити истина!" Говорећи то, Фрида га је гледала молећим погледом, да би јој Ђорђе потврдио тај исказ, али је он хладно погледа као да је дотле никад није видео па јој са свим суровим гласом одговори: „а од куда ти опет можеш тврдити да оно није истина, и ко ти каже да није тако било?"

ШЕШИРА РУШКИХ И ДЕЧЈИХ, у НгМЈЗЕЋЖМ Џ Ј1ДЈДЕЏШЕ|У[ ^ЗБОРУ ДОБИЛА ЈЕ ГАЛАНТЕРИСКА ТРГОВИНА —гг КОСТЕ НИКОЛИЋА И ДРУГА ==—