Недеља

Страна 10

Врој 6

од свега на свету — она га је преварила и издала. Она га је преварила... она... мајка његове деце. И он се разгневи при тој помисли. .— „ЊеговИ синови ' !... Ах, да горке преваре!... Јесу ли то одиста његова деца ?... Да ли му је жена, која га вара под старост, била у младости верна ? Цело позерење према њој беше уздрмано. Сузе му се опет завртеше у очима и он се у гњеву реши, да се освети. Али пре свега требало му је јачих доказа, но што их је имао, а могао их је одмах набавити. Он зазвони. Дође му собар. Он му заповеди да сва писма, која буду долазила за укућане, предаје лично њему. За тим телеграфиса једном бележнику у Сен-Нељи и затражи од њега тачног обавештаја о породици Лагорс у опште, а нарочито о Раулу. После је отишао у полициску префектуру надајући се да ће тамо добити каквих извсштаја о Кламерановој прошлости. Али је — срећом за многе — полиција нема као гроб. Она своје тајне задржава за се и чува их као тврдица своје благо. Тамо упиташе г. Фовела, шта га је побудило да тражи обавешгаја о животу једног франнуског грађанина, а пошто он не хтеде да им каже узрок, они га упутише државном тужиоцу. То, опет, не могаше да учини г. Фовел. У својој приватној стварион је хтео сам да буде судија. Вративпш се кући он затече овакву депешу : „У полицији ме известише, да је породица Лагор, као што су известили и г. Вердиреа, савршено изумрла и да нико не познаје никаквог Раула Лагорса. Из брака г-ђе Лагорс имају кћери ит.д.". Ово откриће^ била је капља која преврши пехар. — Несрећница ! повика банкар, који је у силном гњеву изгледао као суманут. Несрећница! Да би се могла слободно састајати, она ми га је преставила као свог рођака. И била је толико

дрска да га уведе у моју кућу и упозна с мојом децом. А ја лудак, све сам јој веровао и позајмљивао му новаца.... Он је смишљао казну и само смрт изгледата му је довољна. Али пре свега он је хтео кривце да обмане да су сигурни. — - Сад је на ме ред да ја њих обманем — помисли. Те вечери за ручком био је веселији него обично. Али чим око 9 сах. дође Кламеран, он одмах оде јер се бојао да у његовом присуству неће моћи бити миран. Кући се вратио врло доцкан. Сутра дан он је већ видео корист своје умерености. Међу писмима, која беху дошла, и која му донесе собар, било је и једно писмо о поштанским жигом Везине. Он најпажљивије огвори коверат и прочита писмо. Оно је гласило : Драга тетка, Ја те очекујем, јер дзнас неминовно мортм с тобом да говорим. Кад дођеш рећи ћу ти шта ме је спречавало да те посетим. Раул. — Ухватих вас иовика. г. Фовел. Он отвори орман, узе револвер и загледа је ли пун. Није ни слутио да га неко посматра. Кроз кључаницу гледала га је Нина. Г. Фовел метну револвер на камин па онда лепо сави писмо. После сиђе вратару, даде му писмо и рече да га преда г-ђи Фовеловој, да би од себе уклонио сваку сумњу. Чим је он отишао из кабинета, утрча Нина унутра, узе револвер и повади све метке. — Тако! помисли она. Опасност је уклоњена, а г. Вердире, кога ће одмах известити г. Кавејон, имаће времена да учини све што треба. За тим стрча у контоар, извести о свему г. Кзвајона и рече му да одмах иде г. Вердиреу. После једног часа г-ђа Фовелова, која се обукла врло брзо, заповеди да дође фијакер.