Недеља

Број 5.

Страна 75.

није добро могао ни видети. За цело, може се веровати да је то била Семијанта, пошто је после пола часа један пастир са острва чуо кукање у овим стенама. Али, ево пастира о коме сам вам говорио, господине, он ће вам ствар сам испричати... Добар дан, Паломбо!... Дођи, да се огрејеш, немој се плашити. један увијен човек, кога сам видео. да лута неколико тренутака око наше ватре, и кога сам сматрао за једног од послуге, јер нисам знао, да на острву има пастира. приближи се плишљиво, Он беше губав, у три четвртине ндиот. незнам каквим злом шкрофулозан, које му учинише да има велике дебиле усне. Објашњаваше нам са великом муком чиме се за-

беше готово луд од страха; и, у послу, његов мозак је остао поремећен. Замислите шест стотина лешева, на песку, заједно са комађем дрвећа и прњама од једрила... Јадна Семијанта /... Море је њу здробило у једном тренутку, да је у целој развалини пастир Паломбо нашао толико, да је направио ограду око своје колибе... Толико људи готово сви онакажени, страшно нагрђени... Беше ужас видети их једно са другим загрљене.., Ми смо нашли капетана у свечаном оделу, свештеника у своме петрахиљу о врату ; у једно.м углу, између две стене, најмлађег морнара, очију отворених... веровало би се, да је још жив : али не ! Рекло се једном, да погибију нико није избегао... Овде капетан прекину.

Снимак г. М. Ј. Радојевића, поручника Гоетионица^ на Лвали

нимао.Тада, кривећи своја болесна уста, старац нам је заиста причао, не зна кога дана. око подне, да је чуо из своје колебе страшно крхање у стенама. Како острво беше покривено водом, он не могаше изаћи и сутра дан, кад је отворио своја врата, видео је обалу закрчену развалинама и лешинама. Уплашен, он беше, трчећи, према својој барци побегао, да би отишао у Бонифацио за помоћ. * * * Уморен, што је оволико казао, пастир сдее а капетан продужи : — Да, господине, то је сиромашни пастир који је дошао, да нас предухитри. Он

— Нарди ! викну он. Пази на ватру, опа се гаси. Нарди баци на жар два до три комзда катрањавих дасака, које се загореше, а ЈТионети продужи : — Апи у свој историји има још жалоснијега... Три недеље пре ове пропасти, једна лађица, која, као и Семијанта иђаше за Крим, беше претрпела бродоло.м на исти начин, готово на истом месту ; само овога пута, ми бесмо предухитрени, да сачу&амо послугу и двадесет војника, који су се налазили при обали... Одведосмо их у Бонифацио и ми смо их чували, два дана у марини... Једанпут, кад су се опоравили, збогом! добра срећа! они