Недеља

Страна 96

БројВД}

љења, што јој нема вереника да дође. јана бодећиво^—Да ми осакати голуба. Чим је зазвонило електрично звонце— Дај да видим. Арман је имао обичај да трииут при- Погледавши ујагодицу његовог дестисне електрично дугме, за знак да је ног кажипрста, на којој се руменила то он —■ Маријана потрча вратима, од- кап крви, мања од чиодина главића, гурну служавку и сама отвори ■ врата, Маријанајрече брзо: да дочека свога драгана, па му се баци на груди. — Пет минута пре заказаног рока! — узвикну Маријана. — Таква је тачност за сваку похвалу. — Али за моју жудњу не, — одговори Арман сав блажен. — Ја сматрам да сам задоцнио. Дошав у осветљено иредсобље, Арман упи очи у своју вереницу. — Маријано ал си дивна у овој домаћој хаљини ! Плава хаљина а бела кецеља са рукавима. Дивно ти доликује. Али гле, какв-1 су ти ово кончићи на рукаву? —- Доказ моје вредноће одговори вереница. — Морамо да се много журимо, Париеки глумац Питрм голубе. Пуне ру- _ тт У улози пернатога главнога јунака у Ростановом „Певцу . кс посла. г /д ( з,нз.с и сутра мора да се ради до поноћи, ина- — Овде мора да се метне мало флаче нећемо бити готови. стера! Арман уклони повелики конац с њене Ј ош °Р же притисну на го место кецеље, али се у исти мах трже као СВ0 Ј е пуначке румене усне. опарен ~ Аа, —нашали се Арман, — зоог оваког лека ранићу се навалице још на — Ајао! — узвикну. —• Овде је сто места. јопг игла. — Ах, ја сам била крива, што ни-— Ах, та пакосница! рече Мари- сам пазила, — одговори Маријана по-