Нова искра

Страна 28. НОВАИСЕРА Ерој 2.

„Карић је критички и веома трезвени посматралац и судија свога народа, који безобзирно открива данашње стаље Србије и набраја узроке опадаља српске дрн:аве и народа" — А1ћепит —

Карић је отац српске школске геограФСЕ -се књижевности, као што о томе сведоче сама дела његова. Он нам је својим Звмљоиисом дао један од најодличнијих гаколских уџбеника, који ће се тешко моћи бољим заменити. То вам је, читаоци, само најопштија скица живота и радова овог увек озбиљног и достојанственог човека, који је свом душом био одан своме народу; човека из чијих се уста увек чула само истина и правда, због чега

Црква Св. Спиридона у Трсту. Спимио г. Д. Владисављеви/1, архитекга. је у своме краткоме веку стекао доста непријател.а; човека и научника, који је дубоко проницао у ствари и бацао своје смеле погледе далеко у будућност Орбије; човека кога треба студирати. Па зар, према свему томе, Владимир Карић није заслужио, да га уврстимо у ред највећих Срба нашег времена и по његову научном раду и по српском му осећаљу и мислима ? Зар Српство нема и сувипте разлога, да оплакује његову рану смрт? Т. Ридивојевић. '\<3)\5 ч ~5~'5Г^

Швехат 5. јануара 1899. год. , Ммј другитво чешких књижевпика-белетриста. Има више од десет година како се у Прагу основало књижевничко друштво „Мај", чији редовии чланови могу бити само белетристи, за разлику „Умјелецке беседе" којапредставља све гране чешке књижевности и уметности, а која већ 36 година часно врши свој задатак. Нре десетак година искупило се неколико млађих књижевника и основаше „ Мај" који ће неговати и помагати специјално чегаку лепу књижевност (белетристику), а ударише и темељ аенсионом фонду из којега ће се издржавати чешки књижевници, друштвени чланови, за време њихова боловања и непроизводности. — Као што је код свих мањих народа исто је тако и код т 1еха : књижевник који је дуго и дуго био производан, у доба старости своје, када му рука није више кадра писати лепе стихове и чланке — мора живети у невољи, ако нема својега имања и других прихода од којих би могао издржавати себе и своју породицу. Бивало је, и не баш ретко, да је овај или онај чувени песник у старости својој од глади умирао. Да то не буде више, да је књижевнику и његовој породици осигурана егзистенција у старим данима, основано је ово другатво и у стању смо рећи да је за ово неколико година, од како живи, показало знаменитих успеха. Почетак у животу овога друштва, као и сваки почетак, имао је својих тешкоћа ; али их другатво најзад савлада и показа повољне резултате. Пред нама је извегатај о другатвеном раду за 1897. и 98. годину, и мислимо да неће бити на одмет ако мало опширније проговоримо о његову садржају. Друштво има 69 редовних чланова, који имају право за пенсиони фонд; 47 иомагача, 227 ириложника и 79 утемељача. Редовним чланом може постати сваки чешки белетриста чији су радови гатампани најмање у току иет година у признатим чешким журналима, или који је штампао најмање две књиге одабране садржине и несумњиве вредности. Крајем прошле године имао је „Мај", које у готовини, које у новчаним папирима, преко десет тисуКа форината, а у пенсионом Фонду преко 22 тисуће. Друштво са.да издаје антологију новије чешке књижевности под именом : Чегика иоезија XIX столеЧа. Већ су штампана и могу се добити прва три свеска у којима су изабране песме многих песника новијега доба. Цела антологија излазиће у појединим свесцима и читалац ће имати леп прсглед и избор карактеристичних радова и смерова у чошкој књижевности. Важан је моменат у раду овога друштва и покретање идеје да се у Прагу иодигне и друго чегико независно иозоригите. ■— Кад је реч о драми, не треба сметнути с ума да ово друштво води нарочито старање о драмским писцима и њиховим производима, кадгод је у питању заслужени хонорар и ираво за ириказивање. Другатво је сада заступник скоро свих чешких драмских писаца ; оно располаже са 131 комадом, а представља 35 чешких драмских писаца и 30 преводилаца. — Према другатвеном уређењу и односима са државним властима драмски је писац потпуно заштићен од злоупотреба разних позориганих управитеља и друштава који би без права и без икакве награде писцу представљали поједине драме. Ово од сада не може бити, јер је „Мај" у стагву да то спречи. Приходи од допугатења за приказивање драмских производа које заступа „Мај" овако су се развијали: 1896. год. било је 66 Фор. и 70 кр.; 1896. — 478 Фор. и 50 кр.;