Нова искра

С ТРАНА 142 Н 0 В А И С К Р А Б ГОЈ 8.

•нли да додирпете ону мевану, лепу- коеу. — Слика је масном бојом рађена. ИзЈкивота су особито ове две слике лене: Нанаћено дете (бр. 377. Елп<1 а1е МаНугег, „ЕпГап!: таг4уге", Еи§епе 81ђегМ, Антверпен): стегла зима, а снег веје. Оно, сироче зар немало где да проноћи, а мож,да и гладно, село крај распећа Христова, на улиди, и ту га је у снегу и смрт нашла !... Кајање (бр. 424. Кеие, 1з. уоп Е1евсћ-Вптшп§еп. Минхен): мајсторски распоред боја, те је постигнута потпуна истоветност осветљења Собњег, у којем је скоро лампа, са црвеним штитои, запаљена и дневног осветљења које на пољу уступа место мраку — а завесе још нису навучене. За столом седе: католички попа и пред њим, главом на сто иаслоњена, у горком кајању и исповедању иека женска. Мора да су тешки греси ! Ге1). П. Ивезић.

Свршено је ! (сликао Г а б р и ј е л М а к с). — Дигоше га на крст :мука што се не хтеде одрећи наука своје; ставише му трнов венад на главу да га исмеју што се царем прогласи ; пролише божанску му крв конљем и клицима, увереви да су му тако и тело и дух уништили .... Свршеио је! Али и муке и поруге и божанска му крв беху само откуи за дотадашње грехове људске, Свршено је, али не >са божанством духа његова — свршепо је са мраком незнања, свршено је са беснутицом у животу, јер он показа праве стазе људима. Јуда (сликао В. Клеменс). — »Кога ја цјеливам онај је; .држите га и водите га чувајући!« — Тако је и било, јер дошавши одмах приступи к Исусу и рече : Гави! рави! и целива га. Стражари метнуше руке своје на њ и ухватише га.« — Колико је морао бити покварен ,1уда па да пољупцем изда првог и највећег! То хоће и да представи ова слика. Крај благости Исусова израза како је гнусна Јудина нојава! Уметнички ефекат је потнун, а хрншћански осећај у свему задовољен. Уснрс (сликао II. Кислинг). — »Марија Магдалина стајаше на пољу код гроба и нлакаше. И кад плакаше надвири се над гроб и видје два анђела у бијелијем хаљинама гдје сједе један чело главе а један чело ногу гдје беше лежало тијело Исусово. И рекоше јој они : жено ! што плачеш ? Гече им : узеше Госдода мојега и не знам гдје га метнуше. И ово рекавши обазре се натраг и видје Исуса гдје стоји, и не знадијаше да је Исус. Исус јој рече: жено ! што плачеш ? кога тражиш ? А она мислећи да је вртар рече му: госнодине ! ако си га ти узео кажи ми гдје си та метнуо, и ја ћу га узети. Исус јој рече: Марија! А оиа обазревши се рече му : Гавуни ! којо •значи учитељу. Гече јој Исус: не дохватај се до мене, јер се још не вратих к оцу својему; него иди к браћи мојој, и кажи им: вра(ћам се к оцу својему и оцу вашему, и Вогу својему и Вогу: вашему. — А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да видје Господа...« Тако гласи проста и дирљива прича евангелиста Јована о Ускрсу, кад је Магдалина дознала Да је Исус кога она тражаше тајно •ласкрсао. 1'у причу узео је сликар за предмет своје слике. Магловита јутарња светлост зрачи на далеко предео. Овечани мир влада брдом и долином. Сунчани зради преливају се на расцветаним воћ.жама пуним росе и допиру до мрачне стене која се високо • диже. Крај стене Магдалина клечи, злаћана коса краси јој дивпо лиде, ■али у њеним исплаканим очима види се дубоки бол. Камец са гроба лодигнут је; залуд тражп погледима тело Господа и Спаситеља. Очајно грчи она своје руке. Тад се јавља Он, кога је мртвог _у гробу тражила, у пуном сјају новога живота. У бело ллатно увијена стоји нлеменита и узвишена прилика позади Магдалиие. Л.евом руком придржава одело а десном благосиљајући гледа на погнуту слабу жену, Он Божји Син који светом управља. Творац је ове лепо замишљене слике проФ. Павде Еисли н г у Дрезди. Уметник је рођен у Вреслави 1836. год. и посећавао је од •1851. год. Академију Уметности и Дрезди, а.Доцније био је ђак ШнораодКаролсФелда. Са Гимском Наградом,. за коју се још .отимало њих осам вештака, отишао је 1857. год. у Гим. Године 1860. био је у Верлину а године 1861. и 1862. проживео је у Дрезди., 1863. год. посетио је акадомију у Антверпену где је своју вештину у кла•сичноме правцу допунио и сликарско-реалистичним.' Кад.се по други пут у Гиму бавио од значаја је.за његов даљи рад познанство са в а н-Л е р и у с о м и његово искључиво дружење са данас тако чувеним портретним сликаром К а р о л и с Д и р а н о м и белгијапцем X е р м а н с о м. Кислинг има неколико самосвојних ■слика а то су уметнички представљене Шилерове-песме: »Туђиик а«, »Д и т и р а м б« и »Г а д о с н а II е с м а«. Иосле рата 1866. за •који је био нозват из Гима живео је Кислинг у Верлину а од 1869. у Дрезди. 1870—71. суделовао је у рату у саксонској војсци. Многобројне скиде, плод његових посматрања, донела је »Гатна.Кро>1 и к а« која је излазила у Штутгарту. За тим се Кислинг ирославио и као портретиста. Једно од познатијих му је дело: »Т р и Сестре« у галерији слика у Дрезди, Монументалне творевине његове руке налазе се у Албрехтсбургу ј Мајсену (Доживљаји изналазача порделана Вет-

г е р а) и у краљев. дворском дозоришту у Дрезди (»Трп градије« у куноли екседре.) Л. Поглед са Босфора на улаз у Црно Море (сликао г. Ст. Т одоровић). — Значај Цариграда н његОвих обала од вајкада је привлачио пажњу силиих овога света. Њогов назив »к љ у ч б а лк а н с к о г н о л у о с т р в а« историја је утврдила. А када се:такврм његову значају додаду још и дриродне лепоте које су над њим раскошно изливене, — није пикакво чудо што га и уметниди радо посећују налазећи у њему богат извор за своје уметничке дроизводе. — Лепоту погледа са ВосФора на Црно Море износи г. Ст. Тодоровић у свом раду тако-верно и лепо, да он сам за се најбоље говори. Поклонице на гробу Христову (сликао А. В у г е р о). — »А у први дан недјељни дођоше врло рано на гроб и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима. Али нађоше камен одваљен од гроба. И ушавши не нађоше тијела Господа Исуса. И кад се оне чуђаху томе, гле ! два чобјека стадоше пред њима у сјајнијем хаљинама. А кад се оне уплашише и оборише лиде к земљи, рекоше им: што тражите живога међу мртвима ? Није овде, него устаде; ономените се како вам каза кад још бјеше у Галилеји, говорећи да син човјечиј треба да се преда у руке људи грјешника п да се разапне и трећи дан да устане.« Овај моменат који описа јеванђелист Лука (гл. '24, ст. 1—7.) изабрао је Вугеро за слику.коју доносимо у овом броју. 0 В угеру као сликару било је већ говора у 6. броју. На студенцу (сликао г. У р о ш II р е д и ћ), »Кад сам синоћ овде била II водице заитила, Дође момче црна ока На коњиду лака скока, Поздрави ме, зборит оде : »Дајде, селе, мало воде!« Иило би момче, али му се поглод отео преко крчага у скромно, а лепо и збуњено девојче, што је очи у земљу упрло а румен девојачког стида образе јој нодузела! Љубитељи српске уметности треба искрено да зажале што не бесмо у стањЈ да оригинал ове красне слике сачувамо у српском народу него оде туђинима у руке. Конавоке (сликао А. Г о л ц). — Аристократизам дубуовачке редублике оставио је и до дапас многих знакова и трагова свога некадашњег сјаја и отмоности. Поред моиументалиих грађевина виде се они и у становништву пајближе му околине. Конављани и Конавоке, ти дубровачки се.љани, за то су доказ живи. Чистоћа њнхова као снег.белрг одела, поскробљеии заклони за главу, укусна обућа од меке коже, дрне а укусне шаре на оделу, — показују толико укуса да се без зазора може рећи да су Конавоке српске сељанке које имају највише укуса за одело п које су највеће чистунице. Ш

Поклон Народном Музеју Јануара меседа ове годнне добио је Народни Музеј на дар иовећу збирку литографија од уметпичке, културне и историске вредности по нас. Збирка та садржи радове из првих годила наше државне литографије — каменорезнице, а поклонио је бивши први литограф у иас госп. Едуард Врауман, који сад живи у Цитави у Саксонској. Госп. Брауман био је у .српској државној служби као старешина каменорезниде од године 1846 до 1850. Вративши се за тим у Немачку, основао је у Цитави иростран завод за литогравске радове разне врРте и отворио је био уз њега и трговину литографијама, бакрорезима и сличним, уметничким, цртаним радовима. Од пре мало година госд. Врауман се од посла одмара и лето обично проводи у путовању по Немачкој и другим земљама. Пре две године иосетио је, након скоро педесет година, Веоград ипотражио у њему познанике и пријатеље своје. Мало их је нашао још у животу; али огромни напредак Београда у многом ногледу, веома га је радосно изненадио, веома јако обрадовао н задовољио. Том приликом обећао је по.слати Народном Музеју примерке од радова које је као старешина наше државне каменорезппце сам израдио, и који су рађени но његову упутству. Госп. Враумал је обећање . своје испунио. Ј г з радове пак пз наше каменорезнице, п.ослао је и нриличан број страних литограФија, бакрореза и дрвореза са представама и призорима из светске историје. Тиме је учинио те се у нашем Музеју оснажио одељак за штамнане цртеже од културне и уметничке вредности. II цитавском Музеју, као и другим неким просветним заводима у Немачкој, ноклонио је госп. Брауман отисака са бакрореза, дрвореза и других начина за умножавање цртежа. Наш Музеј пак веома је задужио поклоном својим, јер је : .у њему тек мало било цртаних, штампаних листова који садрзке података из прошлих година нашег народног живота; а у исто доба је иоклоном својим унапредио извршење музејског програма, да уз збирку слика на илатну створи и збирку слик^, умножених штампом.