Нова искра

НОВ а искра

Стгана 141.

Број 8.

пред очи, и ми се обраћамо Позоришту. Имамо и права, видели смо. Хоћемо јер хоћемо нашу књижевност која, ма каква да је, ипак је наша и има права на то интересоваље и очекује услуге од нас. И ето то су услуге које српска књижевпост очекује од Народног Позоришта. (НАСТАВПИЕ СЕ) Павде Половић

Беч, априла, 1899. год. Са годишње (XXVI.) слинарске изложбе. Марта 24 (12). о. г. отворена је XXVI годишња сликарска издожба, на којој су заступљене обе гране ове уметности: сликарство и вајарство. Не мислим вам писати дугога изветтлја, за то би ваљало правити читаву студију — бар оних слика радп, које и чине ову изложбу изложбом, јер их има и таквих, рад којих се стручна вритика и чудп: како су се могле промаћи строгој цензури! Изложба ј е у Д о м у У м е т н о с т и. Поред слика и многих и лепих, у овој је издожби и једна слика нашег Паје Јовановића, која нредставља ону чувену борбу у Теутобургакој шуми (9. г. по Хр.), где су дегијони римски били побеђени од германских чета. Вајарство су заступили махом — и то успегано — туђи уметниди (а има и сликара туђинаца). Ну, и домаћег је вајарство исто тако на одличној висини. Од многих — овај рад само : А х а с в е р (Вр. 463 — Ал. Илић, — Веч, гипс). Кад су Христа на Голготу повели, пао ј е он умораи и сломљен на праг куће богатог Јеврејина Ахасвора (под именом Вечити Јуда такође нознат). Ну, овај — да се не замери зар вдастима римским — гоии Христа с прага ! Казна му за то беше, како гатка нрича, да се за све време не смири, већ да дута по свету: до краја живота! Тај нам његов живот и статуа иредставља. Тии је прави јеврејски. У изанђалом одеду, иодупрт на гатан, огрбавио, јури Ахаовер без циља даље, с леђа га гони ветар, те му је и дугу браду напред отерао. Од свију портрета на овој изложби највише нривлачи пажњу портре и оч. царице Једисавете, који је радио, по цареву налогу, В. НогоуНг. Сдика је смештена у нрвој сали, у коју се при уласку ући мора, и од великог је е®екта. Овај је задатак био одиста тежак, јер уметник није царице нпкада видео ! Али за то је баш и остао достојан својег великог уметничког талента. Јер мимо слике, које су радили некоји сликари, дитограФије и Фотогра ®ије из ранијих Година, нема за последњих дваестак година ни једног портрета, који би био са природе рађен. »И ваљало је, нише један лист: израдити царицу из оног доба живота, кад је она стајала на најбољем стуињу једне зреле жене, чија се лепота јога добро одупирада блиској јесени живота.« И сликар је ово одиста умео разрегаити. >Витак стас царичин стоји пред нама, пише даље поменути дист: у ионоситом али опет природном држању, усправљена, лицем нотпуно носматрачу обриута. Мишице су спугатеие, а руке немарно једна у другој почивају, држећи затворену лепезу иједну црну ручну, жепску торбицу. Проста, црна хаљина спушта се у ведиким борама, црна марама нокрива јој прса, а узап колир доњи део врата. Коса ј°ј Ј е У широке плетенице очегаљана, те тако ирави на глави природну круну, коју је царица дуго носити волела« Израз лица пак садржава читаву исписану страну из живота ове добре ади несрећног удеса вдадарке. Па и зачеље слике (т. з. »ШгЛег&гиш!«) одговара нотпуно цедокупном изразу слике .... Хоровиц је чувени портретиста. Мимо ову слику, од особите је лепоте са своје карактеристичности његов нортре проф. Алберта (сдавног, бечког хирурга). Исто је тако леп портре једне баронице — опет од Хоровица. У овој се сали налази још некодико депих слика, од којих помињем две: В е ч е у В е ч к о ј Ш у м и — од нознатог сликара X. Дарнаута (бр. 189) и слику Руса Николе Касаткииа (Москва — бр 205): Осуђеиикова жена у предсобљу суднице. На клупи седе три руска жандарма, до њих, с леве стране, оитужени мужик; његова жена клекла и тужно му метнула главу на колено. Једнога од жандарма зар чак и тронула ова сцена, па им окренуо главу пун саучешћа. Ко зна шта чека мужика — можда Сибир ! Воје одговарају потпуно месту и земљи: тамне, као и руске тамнице! Слика из природе има новише: некоје од њих нредстављају поједина доба године, као јесен, зиму, пролеће, дето; друге пак поједине тренутке дана, од којих помињем две за вечерњи призор: Вр. 78. Н Тотес, Беч : ХЈећег а11еп 01 р Ге 1 п 181; вић' (свуда јо мир): зашло сунце, на се већ изгубила и она црвен, што се јавља са посдедњпм зрацима сунчевим, уступајући место бдедом жутилу, које се све вигае и вигае расипље и губи, те тако мрак обавија све врхове, који су се до малочас купали у сунчаним зрацима.

Вр. 425. вга^ I*. ГегсПпаш!, Веч — Вечерњи сутон (Аћеп<1вШштп^), истих депота. Обе су слике масном бојом рађене. Ииглез Н. В. БауЈа (Лондон — бр. 272) изложиоје једну оиет лепу слику: Ј у н с к о в е ч е. Од слика пак бурие природе засдужује о.собиту пажњу : М о рс к и т а л а с и (Вгапдипц, бр. 161 — А. 2о1Г, Кремс): впдите где се запенугаило море, ударајући о обалу, а они мањи таласи, који су непосредно нред вама, чини вам се мичу се. Даље слика II о д буриим небом (З^игпЉшЈзсћаД, бр. 144, —А. ЈЖксћетсг, Веч): Тамо I далеко, а и нрод нама, издижу се брегови и кргаеви, нреко чијих главица звижди ветар и љуља гране јеле, бора, букве, храста. По небу ј се Погонили облаци, свакојаког облика и боје; сад ће, изгледа, из н>их н кпгаа осути, а поток се, иред вамм, заталасао и успенугаао ! И не; хотпце се сећате, као да вас је непогода у пданини снагада. Распо. ред боја јс, иаравно, изврстан. У ово.ј је сали (V) и слика г. Пај е Јоваиовића: Р пгог I 4еп1;оп1еи8. (Видп о њој опгаирније у »Кроници« овога броја). Једна слика из радионице иривдачи тнкођо нагау иажњу: бр. 131. у ковачници (ЗеМоззептегквШМе — С. Ггегћегг уоп Мего(1с г Веч). Овакве су сдике у опптте врло леп предмет, јер у маломе износе велику сдику. Слике из живота такође су богато застунљене. Од многих да номенем само иеколико. Тако н. нр. Мајчине опомене. (Вр. 59. — С. Бпха, Ет^еп): Јемачно је какав слаткоречиви украо срце лепој цури гато стоји уз преслицу, јер мајка држи у руци нисмо њ ег о в о, из којег је на иод пала њ е г о в а Фотографија, и говори нсгато кћери, опомпњући је зар »да не верује мугакима«. Војнички бегунац (217 — Јоћп В. КеШ, Лондон), слика пуна израза и — м.гјсторски израђена. Особито је лепо изражеи страх на лицу једне депе и веселе цуре, која је собом заклонила у кокошарнику (!) сакривеног бегунца, да га не би војничка потера пронагала. Симболистична је слика А. Ф. Селигмана (Веч, 222): ВеПа(1 о п п а како Евин род, савладавши лепотом и чарима својим, лаком ножицом јога лакгае иритисла џина-човека. Та, љубав и лава укроти а камо ли човека. Злато (бр. 225. — ХЈгћап, Праг) представља врло јасно човекову слабу и порочну страну: жудњу за богаством. Слика је у једном оквиру, а подољена је у три дела; управо састоји се из три врдо важна момента, од којих је сваки иа но се израђен. У ирвој слици, тамиога колорита, одговарајући зар ситуацији, видите добро и здо : анђела и сотону. Сотона — МеФпстоФелес — претура, седећи, неке паклене мисли по глави: како би гато више људи на танак лед навео ! И сотио се. Друга нам слика то јасно представља. Он седи на брегу и држи у руци здато, које и сувигае јасно светли, те привдачи све. Једпа гомила људи у очајној је борби око злата. Један се понајвише приближио алп и стотину се руку на њ дигло ; борба за опстанак?! Трећа нам слика нредставља свршетак ове борбе : како дошло, онако је и прогадо — он тужан и замишљен стоји на плуг наслоњен и гледа у тврду земљу из које му знојем хлеба зарађивати ваља ! Нема леба без мотике ! Слика пак, о којој сам вам у бр. 4. »Н. Искро« (стр. 69) »Предео код Халајиа« иисао, стоји сада пред нама разрађена у великом облику и масном бо.јом (бр. 282.). Слика је иста само у много већем размеру, и, наравно, много лепгаа. То су слике у салама по партеру ; доста их је било и »сецесијонског« духа: чудних и мотивом и обрадом ! Од таквих слика на пр. Сфинкс (бр. 80. — Ј. Тоогор, Ка^ук (Но11ап(1), поред јога неколиких , где сем дречеће боје на слици не видите вигае — нигата! Што вигае разлога за чуђење са — смелости (да се најближе изразим), толико вигае — сведочанства за сецесијонштину! На ир.: ВогГ 1т Јига (бр. 123. А. 0. 1М§о1о1;, Париз) сдика нашег обичног правца, зауставља нас са своје лепоте, која је са природе црпеиа и' цртана, и која било слика од т. з. ВапЗзсћаЛ-а, по школи еецесијонаца, па — грдна разлика! Него, вратимо се за час слици С ф и н к с, јер имамо још неколико сала и на првом спрату. Сдика је у чистом сецес. стиду, а сликар је у њој »хтео да симболише тајанствону моћ судбине и живота. На земљи (кугли) леже мртви човек и жена, а. преко њих мирно гледа укочени Сфинкс , којег носе на рукама. Сфииксу се приближују као екстатични анђелски хорови : с леве стране' жене а с десне људи, бурно и преклињући, подигнутих руку и истурених виднца, само су им дица укочена као хипиотисана. Изгледа као^ да ишту решење светске загонетке, због које су обојс мртвих иропали. Али Сфиикс остаје хдадан и непомичаи.« На горњем спрату сусрећемо се опет са много депих сдика.. Од иортрета истичем особито пастеде С ЕгозсМ-а (Веч). Међу овим портретима јемачно му заузимље најбоље место п о р т р е ј е д н е* девојчице (КшЗегрог1га1, бр. 393.). Лице је тако природно израђено, коса је тако дивпа, зеленкаста хаљина, спуштене руке: само што не проговори ! Има још неколико портрета од њега (све су пастели), ади овај је најлепши. Особиту пажњу засдужује један портре неке мдаде п особито депе Парижанке (Ј 8рт<Иоп, Париз — бр. 500). Не зпате чему пре да се дивите : да ли лепоти црнооког предмета, са којег је срећни: сликар непосредио сликао! Само реч - две о тоалети. Мадо деколтована црна хаљина, а рукави су од танке, црне чипке, те тако одају обдипу мигаица. Нортре нам је само мадо лицем окренут (профил),. више леђима. Коса је лепо у пунђу очешљана, али је сликар тако фино и тако меко кпчицом повлачио, да се чиии као даје све живо ! Чисто би вам се прохтело да чујете гато са оних румених усана,.