Нова искра

Врој 9.

НОВА ИСЕРА

Страна 149.

ПОМЕНАК

л\Ј^ко тсбе живот у најлегипој боји .... Златне жеље снујеш кад се сунце гаси, И кад исток плави сјајпо сунце краси, За жељом се жеља у твом срцу роји. Око тебе, мислитп, сам пријатељ стоји И верујеш често : најсрећнија да си, И уздигаеш млада : „Кад ће доћи часи, Да ме вечно са њим света љубав споји." То су рајски дагш тпто их младост дала, Пуни златних снова, пуни идеала, Кад сс само љуби и жели и воли.... 0, уживај дане гато их младост даде, Зажелеће старост и садан.е јаде, Па и сузу ону што је младост проли .... Влад. Статгамировић. —- ->• ^ $§!&*■ *<-

и час је разговарао, час је размишљао о положају који је захтевао брзо решеље, час је гледао на море. Имало се гата и гледати. Ишли су од Нице ка Монте Карлу, тако званом старом Корнишом, то јест путем који иде дуж брегова, високо над морем. С леве им стране заклаљаху поглед огромне литице, као на спратове, сиве, с руменим, рубиновим одсевом и потпуно голе; а с десне се пак плавило средземно море које је, чини ти се лежало веома ниско и тиме чинило у исти мах утисак и пропасти и безграничности. С узвишења на коме су били, мали рибарски чамци изгледаху као беле пегице тако, да је било тешко разликовати удаљено једрило од мухе која је кружила над пропашћу. Госпођа Елзенова наслопила се раменом на раме Свирскога, с изразом заносне чежље која не зна шта ради, а сањалачки јој је поглед блудио по огледалу морском. А Свирски осећаше додир, топли жмарци пролазили су га од пете до главе и мишљаше да би, без Ромула и Рема, можда загрлио младу жену и привио је на груди. Али га одмах обузе страх на мисао да би се онда устезање морало завршити и положај би био решен.

СШ&. В1У,

т ИККОЛ& !1

„Цар Никола" иароброд сра. брод. друштва (фотогр. снимио г. Ч. Антонијевић,) ЖУПНОМЕ ПРИМОРЈУ

НОВЕЛА ХЕНРИК СЈЕНКЈЕВИЧ

Л^ликар је седео у отвореним колима крај госпође Елзенове, а према њему два њена близанца, Ромул и Рем,

У тај мах госпођа Елзенова рече: — Зауставите кола. Свирски заустави кола и за часак осташе ћутећи. — Ала је овде мирно после ларме у Монте Карлу! — проговори млада удовица. ■— Чујем само музику -— одговори сликар — можда свирају на оклопницама у УШе Егапсће.