Нова искра

Страна 246

Бгој 15 н 16

бојећи се ни мадо његових строгих црта. Матер је волела безмерном детнњом љубављу, алн као д а се чувала да је ii нснољи. Свршившн основну шкоду, Марта нродужи своје образовање у впшој жеиској школи, где се такође одликовала својом одедитом појавом. Учила се добро и без ведиког труда; свирада је иридично; гдас јој је био нзврстан мецосопраи; читада је врдо много а нарочито вољаше руску књижевност и њена два велика нредставника, Пушкина н Љермонтова. Отац њен готово и не зиађаше, да је она готова са својим школовањем и би му чисто чудновато, кад му иоднесе сведочансгво једнога дана. Марта беше и сада још мила; црте н одлике из ранога детињства могле су се још нриметити, али је и време додало њеној милој слици много више грациозности. Глас јој је био врдо пријатан, тихо је звучао сребром наједраде младости; осмех иије никада силазио са њеннх усаиа а очи не знађаху да погдедају друкчије до мпдо и благо. Бескрајна доброта и благост беху још и сада њене одлике као и у раној младостн; млађој браћи и сестри беше одлични учитељ, дајући им врло марљиво часове, а матери верни помоћник у домаћим иословима. Кад се са Марком нознала, њој је тада била осамнаеста година, у добу кад срце младе девојке не размишља миого; кад почиње да љуби, јер је дошао час да љуби, јер је ту онај, који на њу мисли; кад почиње да љуби, зато што већ љуби. Доба, кад је душа у слаткој неизвесности и још се боји поверења; доба, кад задршћу све силе мдада наједрала и бујна жпвота И она јасно виде, како се развија, расте, како све пред собом захвата као силна бујица, носећи све даље у неку невидљиву даљину њено слатко, тонло осећање среће Дошао је светли тренутак прв^љубави, тренутак, што се тренутно и јави, да се никад више у животу не новрати. Али Марта се тога највише бојала; њој беше и тошко п слатко, заносила је садашњост, а за будућност много је страховала. До правог објашњења између њих не дође и Марта се потруди да ове чудновате. немирне осећаје сакрије у најзамршснијим бурама свога срца, остављајући све на вољу неизвесности. Нскако носле њена растанка са Марком, почео је и Стеван к њима чешће додазити. Његов отац беше стари иозпаник њихове кућс, па су и сину врата радо отварана. Није прошло много а у најбдижој околини поче се говорити, да ће сватови бити још ове зиме. Од куда је поникао тај глас, они нису знали ништа рећи, али не труђаху се ни да га опровргну. — „Мени то није ни на ум падало", мишљаше мати Мартина. „Одиста, он је дошао овамо с неком намером, јер ето, где из куће не излази. А, иавадио се. Па не би рђаво ни бидо!" и своје размишљање заврши лаким уздахом. Марта је још мање о томе нремишљала и овај глас прими, као да је знала, да ће тако бити. „Па што да ие?" — премишљаше она, кад јој је мати казала. „Веде да је добар а и мајци се допада, шта бих ја имала противу њега. А где је то страсно осећање, које називамо љубављу? То је само слабост срца, а најзад наклоност води симпатији, а симиатија љубави. Време ће све изравнати." Да је од наклоности до праве љубави мало растојања, потврђено је толиким примерима, али зна се и то, да нравила нису без изузетака.

И чудноватом спокојношћу она пристаде, угушујући и последњи траг оиом осећању, који називаше слабошћу. Зашто? Или је мислила, да се њене жеље у томе погледу не могу остварити, или што се бојала да нећо бити срећна у браку плахе љубави, то она ни сама не би знала рећп. И тако нрођошс четири године, а они живљаху, бар по снољним знацима, срећно, или су мислили у слатком незнању да су срећии. Онодико љубави, кодико су је онн осећали, било је доста за њих обоје и ио изгледу оии беху задовољни. Он је и даље бпо заузет својим послом н не могаше се од њега раставити нити га жртвовати мекушном осећању ненрестаног ниљења. Али ни једно ни друго не разумеваше њену природу — праву супротност природи њсговој. Она .је имала ток да се развије, њено осећање бпло је још у усцаваном стању и имало јо тек да јако н сидно букие на нрвп зрачак љубавн, коју је она елабошћу назвала. IX Дани су пролазиди тише него обично. Природа је чинида своје: ио пољу су се зеленеди кукурузи а пшеница беше већ зденута. И свуда се разлегала оиа иста песма птица; иопци су цврчали а безобразни вранци свађаху се под стрехама. Павде је обидазио иарохију, упуштао се у дискусију с Марком о разним стварима ; разговарао се с иарохијанима о рђавој политици. Стара Сока марљиво се бринула о ручку и вечери; нратила је сваки Марков миг; сећала се његових навика, његових укуса, иа често ирипитивала и самога Јована, иа чијим је рукама Марко одрастао. Труђаху се сви, свако на свој начин, како ће му угодити. И сам Марко предаде се срцем и душом томе начину жпвота. У њему се ноче будити нешто мидо, радосно, што га слатко, као какво опојно пиће, заносаше; он поче оссћати вољу и сдаст живети таквим животом. Не знајући ни сам од куда и зашто, његове мисли биде су увек скоицентроване на једном и истом предмету. То беше љунка појава Мартина. Оиирући се својој напусгљнвој вољи, мислио је да идућег дана не иде тамо, куда га је силно вукла нека незнана сила. Али је већ сутра, под ма каквии изговором, седео иокрај ње, бацао крадомице погледе, п осећао као иеку јаку струју, топду и сјајну, која је нродирада у његову унутрашњост, стезада му срце и својом снажном топдотом растапада га је, као што се растана грудва снога под врелим зрацима нродећњег сунца. Ои и сам не знађаше, како да назово тај нови осећај. Али се и у досадашњем животу Мартину снремао лагано бујан и страстан прелом, који нпје могао обећати никаква добра. Она осећаше да се у њену животу указује нешто ново, лено, о чему оиа до сад иије ни сањала, о чему није имала снаге да премишља, куда ће се најзад зауставити и чим ће се завршити. Свако од њих оссћало се мучно у присуству другога, али они ие хтедошо се унитати од куда то додази, већ жељаху да се сутра опета понови. Беше им то као неки сдатки нанитак, без којога се није могдо никако онстати Иосде рђаво нроспаване ноћи, Марко устаде рано, узе дебели штап очев и јави Јовану, да га не чекају на ручак, и нође пешке поред реке, сави лево од ње и упути се у гору. Небо беше јасно, светло н плаво, без облачка, као и прекрасне очи девојачке. .Тшнће је шумило воседо, особито меко. Јутрења роса бдистала се ио њему и на ирвим сунчевим зрацима нреливада се у хиљаду разноврсних боја.