Нова искра

Страна 276

II 0 В А II С К Р А

Б ро.г 15 и 16

је, као свиј завршгш рад у опој авадемији, олику ггод гораим натггггсом. Слика представља једагг моменат ггз ерцско-турскога рата. Два војиика ухватида су једну харемску депотицу и доведа је ггред официре који седе за столом иред ггеком ониском кућицом. С њима седи и једагг Црногорац, ио сво.ј прилици какав добровољачки вођ. Туркггња је у отгггледној забугги и иеприлици, али је исто ово и са Официрима који као да не зггају гпта им ваља радити у оваквом случају. Рањоггик јодан ко.ји је поред њих и који »држи десиу у лијовој руку« изгледа, по његовим љубоггитљивим ногледима, као да баш није тако збуњен и као да је готов иа нежничење. — Типови су иа целој слици врло верни, чак и оггај десператни Арнаутин у ггозадини живо је нредстављен. Слика је рађена бојама, а нарочиту вредност добија што је и њезина хромо-литограФска репродукција рад самога г. Величковића. Он јо ту слику репродуковао у 300 ексемнлара но допуштењу Академијске Управо и сада јо распродаје по 5 динара комад, заједно са паснартуом. Познавајући г. Величковића као вредног радника, уредништво »Иове Искре« радо со нрима да за означону цону добавља овај рад љубитељима сликарско уметности. * Толстој и амсричка ценвура. Уредггик америчког журнала »СовтороШап« био је уговорио са Тодстојем да има искључиво нраво превода његова чувеног романа »Васкрсеније«, али нод погодбом да у роману не смо бити ништа неморално ггли двосмислено. Кад је уредник добио нревод романа, чииила му се нека места при читању сумњива, те бојећи се да би помутила морална осећања његових читалаца, узме црвену нисаљку и таква места изостави. Један део романа изађе у таквом облику. Кад јс Толстој дознао за то наказно издање, откаже америчком уреднику иаставак романа; али амерички моралиста не буде леи, всћ тузки Толстоја Њујоршком суду ради оштоте од 500,000 динара. — Пресуда још није нозната. # ,,])а8 1ШегагЈ8сће Есћо' 1 о српским журналимп. Овај немачки књижевгш лист, који излази у Берлину, доноси у свом 22 бр. од 15. августа о. г. у рубрици Новџнарски Лреглед неколико врста и о српским журналима. Овакве извештаје из срнске књижевности ггише г. Георг Адам, књижевник из Берлииа, и то увек са љубављу према младој српској књижевности. У овом броју говори ј \ Адам симпатично о Змајевој ггрослави, Бранкову Колу, Зори, Повој Искри и Босанској Вили. На завршетку овога прегледа говори г. Адам и о нашој сарадници г-ђи Јелегги, о којој вели: »Иарочиту појаву лредставља у српској литератури песникиња Јелеиа Димитри.јевић, којој јо »Босаиска Вила« носветила веома симнатичггу студију. Под утицајем пародпих песама које је од својо матере слушала, а са друго стране нод утицајем појезије 'Буро Јакшггћа и Змаја Јоваиовића развила со њена појезија веома иежно и жарко, која у њсзиним песмама из живота источњачких мухамеданаца надмашује у правој јачини Бодоиштетове покушаје; од ггарочите су дражгг њезине песме иисагго нишким дијалектом«. . '• * Прни годипш.и извештај српских основних и више девојачке школе у Сарајеву. Овај је извоштај о минулој 1898.—9. школској години, али како је овакво издан.е новина за обе школе, то је у њему управитељ школски г. С. Калуђерчнћ израдио уводап чланак: » Лодаци из историје сриских народних основпих и средњих школа у Сарајеву «. Остали су одељци: Наставничко особље, Наставпи алан, Уџбеници, Иастаина средства, Школски летоиис, Главније наредбе и иретаиси, Статистика ученика и учекица, Исиити, Класификација ученика и ученица, Захвала и Објава. Од свих овогодишњнх шволских извегптаја који су нам до руку долазили овај је по изради иајленши и служи иа част сарајевсвој Првој Срнекој Штампарији Ристе Ј. Савића и друга. Уз тевст су и иеколико расЕогшго израђене слике старе и нове срнске школе. — Нова шаола довршена ,је нро кратког времена-л коштала је 120,000 Форината. За ову школску годину било је у основној школи: 271 ученик и 206 учеиица, — свега 477; а у Вигпој Девојачкој Школи 50 ученица. Из истога извештаја види се да се спрема и Сриско Забавиште.. —

ЧИТУЉА •(■ Владимпр М. Јовановић. Иоиоде! Оетављеп, заборављен, са тегаком бољком која му дух помрачи растави се 1. августа о. г. са животом и свотом чију је безначајност и хладноћу н у водрнм данима осећао. Надахнут појезијом певао је још као ђак, а свршивши историјско-филолошки одсек у нашој Великој Шволи и стушгвши у државну службу као гимназијски наставник, поче својим песмама тако излазити на глас да је њима брзо освајао читалачка срца. Владине су несме из живота, а невају догађаје и осећаје разумљиве и блиске свима читалачким круговима. Језик у његовим несмама .свакидашњн је, без нарочито бираиих израза, није иигде концизан — чисто пргшоведачки. Песнички иуристи нису у његовим песмама налазили довољно појезије ни довољно идеализма. Али Влада није ни тражио месечиие да |га њој уздишо јер није воровао да ће се тек тако најбоље одужити идеализму: ои је тежио напреткуи свему узвишеиом, он је со борио за идеале, на је зато само и пшбао све оно што му је на нуту било. Његово узвишено родољубље не може му нико одрећи и ако је многе иатентоване патриоте немилосрдно ошииуо; у његову љубав за породицу, као друштвену основу, не сме нико да посумња, јор је у несиама »Из Врачног Живота«, износећи рђаве примере, гледао да од њих чува лородицу а никако да је рушгг Његов јо хумор водар и не вређа, а сарказам му онравдагг јо, али бол од њега највише јо он сам осећао. Својим носмама лепо јо се одужио своме таденту, јер као год што је у другптву био активан борац за бољитак, исто је тако у невању био нроизводан. Његовн нреводн »Лепо Туђииво«, његове засебне збирве: »Из црестоничког живота«, »Амазонке», »Погашоне звоздо«, »Из брачног живота«, норед велнког броја растурених лирских и епских песама, сачуваће за дуго и дуго у српсвом пароду име његово. Нева му је лава земља и светда успомена!

БИБ/1И0ГРАФИЈА К Њ И Г Е 1. Фин а нсије и устапово обновљене Србије до 1842. II. део. По оригииалним документима написао Мита Петровић, чдан Пореске Управо Мииистарства Финансија. — Наградило и издало Мипистарство Финансија. — Београд, штамнаио у Државној Штампарији Краљевине Србијо, 1898. В. 8°, стр, 1142. Цена? 2. Ирииовотко Радоја М. Домановића. Друга вњига. Садржај: Објава, Рођен дан, Не разумем, Лромашена срећа, Слика са улице, А хлеба?!, Укидање страсти, Ваба Стана, Спови и јава, Замена. - Цожаревац, штамнано у штампарији Мих. Костића, 1899. — 8°, стр. 130. Цоиа 1 диггар. 3. Браћа, комедија у три чипа. Нанисао Милош Цветић. (Прештамнано из »Г>раства «Ј. Београд, штампаио у штампарији Краљевине Србије, 1899. — 8°, стр. 60. Цена 1 динар или 1 вруна. 4. Шарон венчић. Књига за доцу са сливама и песмама. Написао Благоје Пед. Кечкић. Београд, штампа Павловића и Стојановића, 1899. — 8°, стр. 63 (са сликама). — Цена 0'50 дин. 5. ГроФ Л. II. Тодстој: Васкрсеније (свезак 3.). С руског цревео Јован Максимовић. Издање књижарнице код Вука Ст. Караџића Св. Ф. Огњановића, у Ср. Карловцима. - Срнска Манастирсва Штамнарија у Ср. Карловцима, 1899. — 8°, стр. 97—144. Цена 20 новчића.

НАПОМЕНА И ако се завршило прво полгође и ако смо слали потребне опомене својим дужницима, ипак је остало још доста њих који нам дужну претплату не послаше ни до данас. Не би били вољни да имена таквих читалаца доносимо на овоме месту, где +»е успомена на њихово неплаЂање и одмагање српске журналистике бити сачувана за прилично времена, али изгледа да Ђемо морати и то покушати! Поверенике молимо да обрачуне што пре сврше са власништвом овога листа.

Наш скупљач г. ПроФир СтојановиЂ путоваће у уиутрашњост ради скупљања претплате. Молимо своје дужнике да г. ПроФиру положе претплату за коју Ће од њега добити признанице. Власништво „Нове Искре".

»НОВА ИСКРА« изд-ази 1. и 16. у месецу. — Цена: на год. 16, по год. 8, четврт год 4 дин.; ван Срвије год . 10 фор , или 20 дин. у : лату. — Претнлата и све што се тиче администрације шаље ое Р. Ј. Одавићу, Сремова удица вр . 10.

ВлАСННК 11 УРЕДНИК Р. Ј. ОДАВИЂ

ДРЖАВНА ШТАМПАРНЈА КРАЉЕВННЕ СРБИЈЕ