Нова искра

Б гој 15 ][ 16

свс би заузимањс око то кориснб стварч било узамаи, и друго: у каси би бшо доФицита као и нрошле године. И тада би со II. По ориште надазидо на истој тачци, ако со ие би иио горе десидо, на којој јс бндо н. нретнрошле године. Овако јо нодигнута основа на којој се може даље радити, и осигурано Финансиско стање да би со могао рад наставити. Сад нам јога остаје да со дотакнемо дода у комо су забележсна госговања, нросдавс и губици. Гостовања нису била од великог иитероса, нарочито но за иаше глумце, но ииак онравдана. Што је интересантно то је нрослава 92-ог рођен дана Јована Сгеријо Поиовића. То ,је сасвим нова ствар за наше иозориште, веома наметна и врдо лена. Она ће со иаставити уз прославу и других драмских нисаца, који заузимају углодно место у иашој дитератури и заслужују ту часг. Посде ових крушшх нотеза, можда грубих и иодовољиих, ми ћемо рећи, како не мислимо, да јо учињсно у Н. Позоришту сво гато је требало да се учини, ади да је свакако учињено сво што се могдо учипити за годину даиа. Овде бисмо могди да надовежемо наномену о нашем нредстављачком особљу. Про свега, част и ноштовање нагаој гдумачкој труни, ади свакако то стоји, да се она не можо јога дуго овака каква јо одржати, шта више треба нохитати са њоном »донуном и изменом«, а то нросто за то гато се свет ових старих пумаца нагдедао. Ваљда су сви чданови краљ. сри. Народног Позоришта нрославиди својо јубијдојо у њему, и ако не сви двајестогодигањице, а оно барем петнајестогодигањице, то их тако и сувигао добро познају многе генерације. Чак и опи који су само дво године долазиди у Н. Позоригате знају како ће се родовно комад у стиховима под чаробном руком наших глумаца црегворити у комад у прози; како ћо у Отелу бити бескрајно мпого вике, како ћо Јаго бољо играти него Отедо. како ће Хамлот бити дошији од Дајерга, и како глумица која игра Дездемоиу много докдаиује, много пдаче, на чак и како има ведике ноге. И још много гато-гага. За то их треба одмоњивати новим глумцима и нодизати омладину. Изглода да се је овс годиие и на омладину већа нажња обраћала, но п то нијо довољно. Иа њу треба обратити свуколику пажњу, неговати јо марљиво и пежно. Ако се буде оставида старим учитељима и искључиво утицају њихову, онда ћемо добити само нодмлађена Гавриловића, Љ. Станојевића, г-ђицу Нигрииову и вигае нигата, а то свакако није много. Што би се у прво време понајпре могло учинити, као иајнотребннје, то је иодићи драматску гакоду, увести у њу некодико мдадих људи с даром, па их образовати и спремати за глумце. Враћамо со на ново преводе, да кажемо и о њима своју напомону. Било их је дакло свога 15 и то: немачких 6, Француска 3, енглеска 2, италијанска 2, руски 1, старо-индијски 1. Као гато видите немачких је превода било највите. Одмах ћемо рећи да иам сс то пе свиди. Има ваљда десетину година како се код нас нлашс од ноплаве францускнх комада. Од куда тај сграх не разумем; но разумем загато би бидо корисније нреводити немачке драме ио Фрапцуске, не схватам ту логику, да је паметније узимати оно што .јо горс. Сећам сс само каква је новика н узбуна била посло представо Корњаче. Чак и једна плава чарапа осегила се позвана, да опоменс нисмсни свет на опасност, која прети његовој чедиости, ако одо на ту восолу и пикантну игру Француску. Мођу тим, никоме иије на ум пало да напада на мађарске комаде, којима је испуњен нага репертоар, иа оне Фриволне и по пет нута баналне лакрдије, које су пуне грубо шаде, тривнјадне музике, дрсаджих и одурних тинова, глупих ситуација, пате лакрдије из којих бијо задах од устајадих чизама и нлоснивог морала мађарског. Никомо пије падало у очи како с* те неукусне и грубе лакрдије прирпђиване за ону нежну дневну иубдику, код које се имало што искварити. Но одавна је то тако, од вајкада сс осећао недостатак наметно и урсђепо позорншне критике, али со за то иико није старао, да се тај недоетатак надокнади. У Годишњаку сс иалази још један део кога се иисмо дотицали, а који садржи програм који ће Управа развити у овој години. Тај се програм ослања па нрошлогодигањи, само је проширен и критички спремљеп, то се парочито тиче превода. Најнодесније би било цео нрограм лрештамнати н тако би био нриступачпији вшрој нублицн, Но то сс 1[е може, за то ћемо га издожити у кратко. Спрома се велики број срнских вомада, већииом иепродстављених, од писаца старијих [[ нозиатијих. Виће заступљсни: Ј. Стерија Поиовић, Јован Суботић, Атаиаоије Ннколић, Милорад'Шанчанин, Мита Поповић, Сремац Округлић, Јаша Игњатовић и тако даљо. А иродужићо се ипсценирање дубровачких иосника. Код превода Управа јо нарочиту пажњу обратила иа класичиа дела, из раздога што ола нс стоје у сразмори у којој би требала да буду према броју модерних комада, нарочито водвиља. Из немачко литературе биће засгуиљени: Готс, Шилер, Лесинг и јога иоки. Из француско: Гоњар, Мариво, Балзак, Дима Отац, Бек, Дима Син, Алфонз Доде, г-ђа Жирардеи и др. Из снглеско: Шокснир са два иова комада и Шеридан са једним. За тим ће бити застунЂена тадијаиска, гапапска [I скандинавска литература. Као гато сс види, по броју писаца Француској је литератури покдоњена нарочита пажња, баш као гато и троба. Но биће времена да се о овогодигањем програму нроговори опгаириије. — д. РАЗНО Педесетогодишњица од смрти Александра Петропића Петефија (* 1823 11849). Пре иеколико дана навршило се педесет година, како јо знаменити мађарски несн[[к Адсксандар Петровнћ — П стсфи иестао у борби код

Шегегавара (бсћаШгагј?) у Ердељу 1849. г. Од тога доба вигао га нису виђади. По некима јо о>[ у борби иошнуо п са осталима сахрањон, а ][о другима је нослат у Сибирију са осталим заробљеинцима, гдо јо ио свој прилици окоичао. Ово последње иије истинито, јер се доцнијим испитивањима и иотраживањима констатовало, да је ПетоФИ рањеи уклоњоп из борЗе и да је у оном мотожу иеопажеи и нануштои умро од тих р ша. Као'песиик ПетеФИја јо био обдарен веома ведиком творачком моћи, имао је у себп дубоко морадно осећање и при том воома јаку самосвест, свеж и здрав хумор, прожет са доста јеткости (»Елегија месецу«, »Госпо'н Павдо Пато«), који се осећа и у његовим доста дрозаичнии политичкии песиама (»Немеш«, »Посма [[аса« и »Пссма курјакова« и т. д.), уз који је хумор пријањала његова скоро дотињска наивност, гато сво сгоји у антагоиизму са њоговим песимистичиим погледима на спољни свет, којих се он на своју срећу и тарасио. Његова дела поред страсти дају и иежиу унутарњост, поред ндемениге узвишепости иростоту, иоред богато разноликости извесну сужеиост. Певао је о љубави, домовини, о једиакостп и неједиакости људп п о свому оиом, гато је тигатадо њега и његову домовину, којој ,јо оп припадао својим павикама, својим врдииама и својим делима, и ако у његовим жилама струји крв туђега народа. Рођен 1823. годино у Киш - Корешу у иештанском округу, син Стевана Потровића, месара, где је срнски едемонат у то доба изгубио своју нацијопалност, топећи сс и губећи у мађаризму, по крви Србии, но души Мађар, а ио васнитању козмополита прохујао је он: својс прво дане у борби за свој и своје пово домовине опстанак. Учећи нижу гимназију у Кечксмету, Азоду и ио другим местима, доспе он у лицеј шемнички, где се такође није могао скрасити, док иије отигаао у Погату. Овдо јо читао римске класике п писао несме, ади то је трајало само од марта до октобраједне годнне, када га приморагае да иастави науке у гаопроњсвом дицеју. Али он није марпо за то, воћ оде у војнике, одакле га отпустс због сдабости 1841. г. На послетку скраси се дво годпио у Папи, гдо јо добио ирву награду за јодну дирску песму од маЏреког удружења. 1842. г. ступи у позоригате, а 1843. побудив пажњу у »Атенеуму« иа себе, ностано дописни чдан КпшФалудијипа друштва. Такав неоталан живот водпо је ои све до 1847. г., када сс ожени Јулком Сендрејевом из Сстмара. Овај [[ов обрт у животу нијо остао без носледице & песмама. Удружен са Верешмартијом и Арањем иочео јо преводити Шоксиира (»Коријодаи«), хотсћи тиме обогатити тада још бедну мађчрску литсратуру. Али како иастадоше буриа времена, баци сс и оп па подитику. Постапе посданик, а кад отиочо борба за слободу, уђе и ои у бојпи строј као капетап и Вемов тајиик. Као мајор ногинуо јо. Сем песама, међу којима су му иајдснгае „Сургиз 1отЂок Е1е1Јса зггјаг61", сневао јо он кОмичпи витегаки снсв Витез Јована, који ми имачо у Змајеву преводу, писао је приповетве, повеле, путничка иисма али то јс његова слаба страна коју троба погатодети. * Из науке. Г. Д-р Михаило Петровић, проФосор Веливе Шволе у Београду, нрегатамиао је (у издању иарисве књижаре Сагге е(; Кап<1) из лпста Б'ес1ајга§е 61ес,4г1([пе своју раснраву: ТћеогЈо Је 1а Јесћагдо с1ев сопс1пс1еиг8 а сарасИе. * ТСњигс осмога кола Српске Књижевне Задруге. Већ су у штампи и пећо сс дуго чекати књпге осмога вола: Житије Герасима ЗелиИа, троћа и носледња књига; Приповетке Лазе К. Аазаревића, друга вњига; Слике из сеоскога жиоота Јаика Веселиновића, друга књига; Иакова слава, прииоветка Стевана Сремца; Шртве душе, роман II. Гогоља у нреводу Милована 'Б. Глипшћа, и ВоАке, од Благоја Тодоровића. Ако буде повољап одзив задругара, Управа ћо у овомо колу дати и осму књигу: Порекло народности од Беноти, у нреводу Д-р Драгише Мијушковића, проф. Велике Школе. * •(• Вунсен. Чувени хемичар, нроналазач снсвтралне анализо, ироФССор Роберт Виљем Бунсен умро јо 4. августа о. г. у Хајдедбергу. Рођен јс у Гстингону 19. марта 1811. год. Ради својих научних студија много јо путовао, а предавао .је вао ироФесор у иеколико великих уииверситета. Насганивши се као ироФосор хемијо у Хајделбсргу, повуче со пре двс године у прнватан живот, но напуштајући ни тада бављење о науци. * „.■?аробл,еница". Госнодир Жпвојин Величвовић, сдикар, питомац срнске државо у Лајпцишкој Умотшгчкој Академији, израдио