Нова искра

Б рој 18. и 19.

НОВА ИСКРА

С трана 297.

Цар~Звоно у ПОД МАСЛИНАМА »2Ф Ирислушкујем шапат звјезда дадеки', У косу ми мјесед златие зраке свија; Са маслина струји повјетарад меки, Па гроздове младе на лозици њија. Поноћ је. Небеса треиере и сјају, Прижељкује славуј у џбуну крај стазе, И неђе далеко слатки гласи стају, К'о да у гробове покојнима слазе. Не кида ме немир, нит ме ббли даве: Ноћ ми ране вида, иружа срећу благу, К'о бор што се диже у сводове нлаве, Ја сам јак, ја носим у свом срду спагу.

ЈМоскви. Моја драга, дођи ! Душа ми је јако Зажелела милост и пољупде младе, Ти са тавних веђа збриши санак лако, Па ми хајде крадом, да мајка не зпаде. Под маслином модром, пуп звезданог злата, Поток се кривуда и са шумом вала Губи се у сјенке румених граната ТПто су витке дршке савили до тала. Дођи! Као небо поноћ ће те мека Звјездидама љубит и мјесецем јасним; Маслина те модра са вјетрићем чека, Ја с махнитом жудњом и уздахом страсним. Мостар. ЈЈлекса ШаншиЋ. > - ■ <