Нова искра

С трдна 386.

НОВА ИСКРА

I Б рој 22. и 2-3.

ИсироД комада и иамеђу чинова оркестар је спирао Ствари које .је комионовио или сложио Ј осиф Шдезингер, те је тако иоред Вујића одата част и његопу савременику п помагачу Шлсзингеру. Док се ирвог вечера одавала иошта и част оснивачима Српског Позоришта, другог се покушало да илнесе оно што је урађено у Позоришту и драми од њих на до дапас. Другог је вечера био спремљен нреглед срнске драме, уређен ио хронолошком реду, изнето свако време са својнм представником. Узимајући из сваког нисда ио један чин, почели су са Симом Милутиновићем од кога је узет У. чин (само једна појава) из трагедије М н л о ш 0 б и л и ћ ; за овим је дошла коледија Ј. Стерије Поповића, В о л ш е б н и м а г а р а ц, у једном чипу; иа онда Ђура Јакшић: V. чии, последња промена из С т аи о ј а Г л а в а ш а ; Коста 'ГриФкоиић П о л а в и н а и о л ;< в о д е комедија у једном чину ; и на нослетку Милорад Шапчаиин са нрве две нојаве из I. чина драме Вогумиди..— Уз преглед драме ишао је и преглед музике. Она јо била заступљена овим именима и овим редом : Корнелије Отанковић, Даворин Јенко, Аксентије Максимовић, Драгутин Чижек, Мита Тоналовић и Ј осиф Маринковић. — Поред драме и музике управа је хтела, у колико се је то могло, да нредстави и глумде које је Позориште однеговало за ових тридесет година. И тако су били уведени у иредставу готово сви, са улогама које су их истицале и довољио показивале њихову вештииу. Ја сам вам изиео како је урађено, и могло би се рећи да је рађено доста марљиво и нравилно, али нзгледа да је могло и боље. И без сумње бп било боље да је учињен нажљивијп нзбор код Стерије и ТриФковића, да је узет који чин из Завета Матавуљина, а не из Вогумила Шапчанинових, на ко зна да ли се не би могло замерити и оном петом чину из Г л а в а ш а. Можда би онда цело вече изгледало лешпе и занимљивије. Опако било је, да не кажем мопотоно, јерје било шарено, али празио, вр.10 празпо, готопо досадно. Напослетку можда н није крива Управл но ерпска д р а м а. Иредстављачи еу оба вочера биди на свом месту, опи су осећали шта дугују својој богињи, Ј. Вујиг.у н Неумрлом Киезу, па су им се тих вечера еавесно и одужили. Новембра 1899. г. <2. Р а з н о ЕДоиагс! Вауоиз. — Прошле године нреминуо је један виђени француски историчар и университетеки проФесор, по имену : Е<1ои;ш1 8ауоиз, који је био у псто време велики познавалац н пријатељ маџарскога народа. Опо, што су 1|0тз ^е §ег и барон А. <ГА уг П у Фраицуској књижевности за Словеие, то је био, у нотиуном смислу речи, Е. Зауоив за Маџаре. .Нзегови најглавнији научпи радови тичу се највише маџарскога народа и његове историске нрошлоети. И како његови спнси имају важности и за Србе у земљама круне Св. Стевапа, биће од интереса за наше читаоде, да их унознамо, у најкраћим потезима, са радовима овога Француског научника. ПроФ. Е. Зауоиа родио се у Жеиеви од нротестанеких родитеља, куда беху добегли многи францу.ски емигранти нротестанти крајем XVII столећа и нашли склониште од силиог католичког гоњења иосле ноништења револуције т. з. Е<Ш <1е Кап1ез од сгране Луја XIV (1695. г.) ЕсШ <3е Кап1е8 бно је закон Хенрнка IV, обзнањен 15. априла 1598. г. у корист нротестаната, по коме су и они имали право слободно нрактиковати своју религију, сва грађанска права и учествовати у државним пословима као и католицп. Отац му је био дуго година ироФссор у Женеви, где је и млади 8ауоив заиочео своје студије, завршивши их доцније у Иаризу у Дидеју Коњдорсе. Чпм јо изашао из школе, Зауоиз се одао изучавању исторпје. Како му је отац био страстан нутник, то је са њиме нронутовло Белгију, Холаидију, Немачку и Италију п па тај начии нагло нроширно своје погледе на свет и науку. Још од 1866. г. почнње оп да се све живље интересујс судбином маџарскога народа, пратећи редовно тадашње знамените догађаје у Аустро-Угарској мопархији, и зажеди да паучи маџарски језик, што је одмах н учипио. Годнпе 1837. носетио је први нут Маџарску, а исте је године и Луј Леже посетио ирви иут Словене. Од тада датпрају његове симпатије за Маџарску п његово ревносно проучавање маџарскога иарода п његове историје. Прво његово веће дело о Маџарима било је НЈ8<;оп'е <1ез Нопј ; гох 8 с! <Је 1епг Ш ;Ш\Лиге ро!Ш<1ие <1е 1790 а 1815. Р јпз ., где има пеколико ннтеросиих страница на којима се говори и о срнскоме на])оду. Затим долази: Оп§ше (1е 1'ерорбе рагеппе <1е ГШз^оЈге <1е8 1гоп-

цго18. Рапз, 1874. Годипе 1878. штампао је, у две књиге, своје канитално дело о М џарима, с натнисом : ШзЈоЈге §еп^гЈ1е <1еа Ноп§го18. Француска Академија наградила мујеовај синс, а маџарско друштво К1б&1и<1у ночаствова га донисним члаиством. Ово ће дело важити још за дуги низ годииа у Фрапдуској к'љижевности као на-јбоља иолитичка историја о Маџарима. Осим горо паведених дела, Зауопв је наиисао врло много расправа и чланака по разним листовима, међу којима нарочито истичемо један којн се н пас тпчс: Еа роШЈцие е! 1а §иегге <3е МаШаз Согу1п, уИзвештајима с а с е д н и ц а и р а д о в а А к а д е м и ј е М о р а л н и х и II о л и т и ч к и х н а у к а (1876., књ. VI. стр. 364). Он је озбиљно ироучавао, норед цсториске прошлостп, н модериу маџарску књнжевпоет и нанисао је неколико ваљаних раснрава, као о ПетвФију и Арањију и тако унознао француску нублику са литерарним производима ова два велнка иесника маџарска. Он је наиисао и одличне одељке о Маџарима у позпатој Шв^оио §епега1е од Лависа и Рамбо-а, и масу чданака у 1а вг.т<1е Епсус1ореЉе, где је реч о Маџарском народу. Једном речи: он је много задужно Маџаре, и ако се за носледњих 30—40 година зна мало више о њима у образованом свету, то је, велнким делом, и његова заслуга. Носледњи пут иосетиоје Маџарску 1896. године, поводом изложбе и свечаности о Миленијуму. Своје утиске и усиомене са тога пута штампао јо у угледној Кеуие <1о Рапз. Он се ту, иризнавајући Маџарима да су велике патриоте, да су енергични и предузимљиви и да су учинили велики наиредак иа миогим нољима — није ни мало устручавао да им каже, као нријатељ и ноштовалац, све оно ч е г а и м а ј у вештачког и н е п р и р о д н о г, претераноЈ 1 и о н ас н о г у с в о м е н а ц и о н а л н о м п о к р е т у. Онима, који со буду хтели упознати што бољо и детаљније са разноврсним радовима овога Француског историка, преноручујемо чланак његова пријатеља Луја Лежеа, по коме и ми нанисасмо овередове: ТЈп 1ш1отеп Јтап<;а18: Е<1оиаг<1 Зауоиз, у ЕИ)НоНс|ие Ип1Уег8е11е е^Кеуиези^бзе* Еаизаппе, 1898., Св. од Августа, стр. 300—313. Многи српски историк п политичар, који се буде нодухватио да нроучава историју маџарскога народа, ие би трсба.10 да пренебрегне и дела овога француског историка о томе народу. Ако у њима и пе нађе увек много чега оригиналног и новог, јор су већипом рађена по маџарскпм изворима, биће ту расветљенпх и оцењених догађаја и чињеница са оном иознатом јасношћу стила и излагања којима се одликују Фраицуски нисци нолитичких и културних историја. Ј{. е. Л. * Ј е д а н словенски л и с т н а ф р а н ц у с к о м. — Од августа месеца ирошло године излази у Трсту на Француском недељни лист Иа Репбее б1ауе, нод уродииштвом А н т. Ј а к и ћ а. Лист се сматра као нродужење италијаиског Реп81его з1ауо који је једаиаест година застунао иптересе и аспирације'Хрвата и Словепаца у Трсту и Истрији; он се и даиас урећује у истоме нравцу. Садржина овога листа није баш најодабранија и оскудева нарочито у оригииадним члапдима. Већина ствари, које смо ми прочитали у носледњим бројевима, чине прештамиаии члаиди из великих фраицуских листова Тетрз-а, Е1§аго, Јоигпа1-а , и т. д. Ну, иохвално је од стране уредништва, што је до данас издало на италијанском неколико сииса из српско-хрватске књижевности, као што су: ИШега^ига роро1аге <1е1 СгоаН-8егМ, рег рто1. М. .Еис1апоУ1с, стр. 32, а стаје 50 новч., АпЈгеа. КаМе М1031С е 1 8ио1 сапИ, рег ВоЈто Еог1ипа1о Кагатап, 57 страна, 30 новч.; и нсториски роман Ап§и81о 8еиоа, В1о пе всатрј Да1 8е§пат. Уредшнптво се налази у У1а <1е11:1 Реза. * Франдуско и з д а њ е Николаидесове М а ћ е д о п иј е. — Париска књижара №1880п, Рег Еашт, штамнала јо недавно франдуско издање сниса Бг С1. К1со1аЈ(1ез-а, о коме је било пеколнко редова, ио немачком издању, у последњем броју нашега листа, с натписом: Еа МасеЛоте. Еа (ЈиевИоп тасеЗотеппе Запз ГапН^иИе, аи тоуеп а§е е! <3ап8 1а ро1Ш^ие ас!ие11о. Дена јој је 6 динара. * 1љ 6гап<1е Епсус1оре<Ие — Ире кратког вромена угледала јо света п књ. XXV Велике Француско Еициклоиедије саречима: Шгс!рат1. У овој су књизи две српске биограФије: о Доситеју Обрадовићу (стр. 183) и Др .ЈосиФу И шчићу (стр. 956), од М и х. Г а в р и л о в и ћ а-