Нова искра

Б рој 22. и 23.

НОВА ИСКРА

Страна 385.

упознао са увођењем у драму, и, уколипо је то бидо могуће, оа начином па који нисац излаже свој иредмст Али сад, кад треба иродужити а.шочоти носао и изнети садржину остала три чина, ја увиђам, да је то номогућо учипити а да не иостаием и сувише оиширап. Јер овде догађаја нема, заплота и интриге још мање, и само би ми остало да иреиричам сцепу ио сцепу а то би било и сувише. Зато ћу са неколико речи ирећи сва три чина. Пошто је нестало Вињерона, породица је његова остала бо;з иотноре, сии кога је ои учио да се ироводи није био иаучио да се пађе у иослу и иевољи. Тако се четири слабе жене нађоше у рукама г. Тесије-а и г. Бурдона, којима беше остављено да уреде имање нокојпиково, нрвоме као ортаку, другоме као бележнику. Резултлт њихова уређивања беше тлј, да иородица Вињеронова оста без ичега, и Тесије и Вурдон одличио наилаћени. Доксус једне стране ова двојица спремали јад и сиротињу Вињероновој нородици, с друге, с трсће и са свих страна нритицаше беда и невоља. Госиођа од Сеи-Жеписа пије више хтела сироту Вланшу за свога сина и ако онс, всћ беше жена његова. Блапша је била скролна, безазлена, и сувише осстљива за своје годино, а Жорж је био ирви младић на кога је она ианшда, иа зар јс чудо што му се иодала. Њу је потресла суровост ко.јом су иримили њену сиротињу и њеп грех, онајо иодлегла ударцу живота и тако је иолудела. Г. ЛвФор, архитекта, који јс био заночео зидањо зграда Вињеронових, долази у опу породицу са меденим речма лоповским рачупом и једним нредлогом којим би их оп уироиастио а не Тесије и Бурдои. Рачуии пристизаху са свих страпа, исилаћсни н неиснлаћени. Доведени до очајања, Блапша болесна, мати се још мало држи, Марија и Јудита не могу да зараде ништа, ни од куд номоћи. У таком стању затиче их понуда г. Теснје-а, он тражи Марију за жену. Пошто је овај човек разграбио нородици имање, он мајци одузима дете, животу и друштву отима једну девојку. Марија је пошла за Тесије-а да би снасла своју нородицу. Утисак који чини ова комедија на гледаоца врло јо силан, суморан, болан и тежак, човек се угиба под теретом његове тежине, једва може да га издржи ; гледајући ову комедију трии се и згража али пе илаче, она је суха и саркастична. Њен је иредмвт чудноват, окстреман, нарочито схваћен, особито обрађен, отуда њој извесиа особеност и сиецијалност. — Догађај је врло незиатаи или би се чак могло рећн и да га нема — човек умире, његову иородицу напуштају црцјатељи и разносе му имање, то је све. На ииак Бек је од тога створио драму од четири дуга чина, у којима нема ни интриге, ни занлета, ни кулминације, ии раснлета, сво јо слободно и нросто, на оиет занимљиво и јако. Сво је иодједнако важно, уједначено и углађено, нпје ништа истицано нити су црављене какве сцене од ОФекта, За једну би се још и могло рећи да се њоме циљало на еФекат, то је сцена у IV. чину: у тнхој сиротињској соби иостављон је мршав доручлк око кога се окуиљају четнри сиротице црних аљина, исилаканнх очију, увеле и забринуте, а једна укочеиа погледа и без свести ; оне се нуде и плачу; на вратима један гавран, г. Вурдон исннтује своје жртве, накостан и хдадан, хоће да учини још једно зло. Али ова је сцена, као и она на крају нрвог чина, зато да вам каже силно., отворено и претерано реадно како је живот тежак и несталан, а човек суров и ирождрљив. Поред предмета друго што цада у очи, то је начин на који је он израђен. Ја сам већ помињао к ко су чипови дуги, исиуњени и једри. Свакн чин као и свака сцена израђени су врло оиширио, до ситница, минуциозно, нема ни једне сцене за коју би се могдо рећи да је неиотиуна нли штура, наиротив свака кивти обилношКу. — II на крају остаје нам да номеномо то, како се у комедији, и ако занимљиво, ицак много говори, внше но што се ради, а то стоји у вези с оном, што сам већ казао за предмет комедије, да то није ннкакав догађај, и с овим што рекох мало час, да је нисац нродирући у свом лосматрању и до најмањих ситница бедежио и употребио и њих савесно и марљиво. Требадо му је да наслика своја лица, да изведе своју замисао и да напиш.е драму, за то је унотребио речи, речи, силне речн. И тако је ова комедија, састављена из сцена које се нижу једна за другом глатко, лено и нриродно, али не тако чврсто иовезаних међу собом, нскићена, прошарапа, испреплетана дијалозима, интересантним и духовитим који надокнађују занимљиву Фабулу, интересантност њепа развијања и вештачку технику. Представљачи су биди срећно пробрани ; Г. Тодоровић, Г. И. Стаиојевић, Г. Руцовић, Г-ђица Миљковићева и Г-ђа Илићка. Просдава. Народно Иозоршпте прославило је тридесет година рада у свом данашњем дому. Прослава је трајада два вечера. осмог и деветог новембра. Нрво је вече бнло заиимљнвијо п лепшс и ако нрилично дуго. Оно је бидо посвећено осиивачу н оцу тоатра; Кнезу Мученцку и Јоакиму Вујићу. Нрограм је био лено склоиљен

да су само могли изостати стихови г. Крзака и мадер позорипшог хора који је варварски пакарадно лепу комнозицију г. Бииичког, вече би било складно и одабрано. Пошто је одсвирана Г. Јенкова увертира Александар и пошто је Г. Бура Рајковић, први редитељ, одекламовао стихове Г. Врзака Пред сенком Кнеза Мученика, била је на реду Анотеоза Јоавиму В уј и ћ у, за коју је стихове написао Г. Милорад Митровим, а музику сиремио Г. Бинички. Њу је изводно Г. II. Стаиојевић — Ј. Вујић и хор. Та је слика била врло лена, живописм, шареш, можда мало шаренија но што је то требало, н. ир. она црвена сукња у хору није била нотрсбна, -- изглсдалаје отпридике овако: На средини у Фотељи, у врло депој позп, са оддичпом и тачпом маском и костнмом седео јо Ј. Вујић, око њега је хор, а иза овога на подигнутом иодиуму груиа муш,ких и женских лица у разним костимима из њсгова доба, на врху њену Мидош Обреновић с барјаком у руци. Ј. Вујпћ изговорио јс око 40 стихова обраћајући се срнској цублнци. Ти су стихови били скромнп, онако као и цела нрослава, депи, нодесни, написвпи језиком Вујићевим, у топу нрикдадном, а, притом оддично изговорени. На те стихово одговара хор пссмом, која јс тек другог вочера била леиа. За овим су иредстављапа два комада Ј. Вујића: Нагр а ж д оније и наказаније, јодна сеоска игра у два дејствија и Љуб а в н а ј а з а в и с т чревједне ц и п с л е, једна всселаја игра у једном дејствију. Интересантноет ових комада иадокнађује њнхове недостатко. Они имају више антикварске илн нске историске вредности но летсрарне. Они су више она мила старина, која нас нотсећа на нрошлост, која буди у нама усиомеие на хоројско и честито доба, када су Србп били истински ролољуби, иоштени људи н јунаци ; они су вшпе рсдиквнја но драма. Оно што је прпјатпо у њима то је опај иаивни топ у коме су наиисани, оно шаренило језика, онај нарочити начип изражавање, она лица, њихови костими и њихова имена. Да виДите драму Ј. Вујића. Санда Љубомирка имала је кћер удату за Радомира, која је умрла, иошто јој је муж отишао у свет, да нокуша по би ли гдо зарадио новаца како би се само одужно Немиру, местном ншпану, који га непрестано вија и здоставља за тај дуг. Од ње је остало двоје деце, Андрија н Васица, њих негује баба Љубомирка и тетка Марица која је девојка, и која би се удада за »мсстиог« учитеља, али нема ирћије, а срамота је девојци удаватн се без њс. Но око Марице се увио местни ишпан, онај што му дугу.је Радомир, старац зао и рђав, који би хтео иошто по то девојку, претећи мајцп, ако му је пе да, да ће јој за дуг нродати колебу њсну и зетову. Ади у том долази некакав честити и дарожљиви млади госнодин, доциије ће се ноказати да је то њихов властедин, граФ Славимнр, који их сиасава од горопадног ишпана и даје Марици мираз. У исто време враћа се и Радомир, као војпик, с кесом иуном новаца, срећан што ће се одужити и што ће видети своју жену. Алп му срећа беше кратка; кад чу да му је женумрла растужи се и сновеселп, а кад му рекоше да је њеној смрти узрок ишнаи у мало га није убио ; овај зато хтеде затворити Радомира, ио томе стаје па нут граФ Славимир, којиишпаиа у затвор пошаље, а Радомира и његов _ е богато награђује. Ето у томе ј е Награжденије и и а к а з а и и ј е. То је једиа »морална новјест«, у сцене стављена, невешто, без илана, у тону наивном, који избија у шади, н. ир. кад ипшан говори Љубомирки о својо.ј женидби циљајућн на Марицу, а ова мнсли да би он хтео њу, иа се устеже и одбија га, а он се томе смеје н објашњава јој да бн хтео њеиу кћер а не њу ; па онда тамо кад Радомир пе познаје своје дете ; или у оној сцени кад Андрица париче и цева тужаљку на гробу мајчином а у том иаилази граф Славомир ; и најзад у свакој особи, у свакој речи тај со наиван тон осећа. II у другом комаду, Љ у б о в н а ј а з а в и с т ч р е з ј е д и е ципеле, иисац моралише, он има циљ да ноправља нарави, тамо јо наградио добродетељ п казнио оиачину, овде је исмејао, насадио и казнио иакост н неверство нријатеља. Ово је »веседаја нгра« јер су у овом догађају пороци сићушни и свакидањи, на које нисан насмејан показује прстом и кажњава их. — Госиодин Шимун и Госнођа Кумрија су млад пар који се миого воли и лено живи Но, не дези враже, оии ти наиђу на неку пакосну слушкпњу баба Стану, »крезубу, гр.тву, матору,« која је научида да сплоткари и завађа. И она по мож,е да гледа како се њопа госпођа и господин слажу то их завади у Друштву са доктур ТПтевом, који је пријатељ Шимуну, алп он уздишо за леиом Кумријом н заборавља на пријатељство. Ио крпвцима „пронађу траг, завађени се парови иомире, а њима иокажу врата.