Нова искра

СтРАНА 360

Н 0 В А

И С К Г А

Б рој 22. и 23.

„горцн и са Беорадске стране серби, оћемо скочити на „оруже иротивг нашихг врагова турака, ако можемо и „вас да избавимо, неголи гледаи да сачувате светога „Кралл Ш вотђ са свете мошд и Крстова и све утвари „церковним и да добиете од Бога илу и огб насг мо„Л1тва Благословеније, ако не можете сачувати ствари а „вц преко Васоевића и Куча и пипера донесите на Це„тип4, и ми се надамо да ће и славна РусЈл да помогне „свема христианима да се ослободе ига турског. Писано „на Цетин г ћ у Митрополда 1ануар г н 10- гђ 1804. »ВашЂ доброжелател! „петарг петровикг негошг »владика црногорски.« Према горљем писму излази као несумњиво то, да се устанак спремао још раније, дакле још 1803. године, и да је било договарања са цетињским владиком. Као год што је владика нрипремио за тај догађај дечанскога игумана хаџи Данила Петровића, тако исто морало се радити и у београдском пашалуку. Поводом овога договора, који је био свакако друге иоловине 1803. године, мора да је писано и оно писмо турскоме цару, у коме су се Срби тужили султану на зла дахиска. Дахије су морале сазнати што за овај договор, о коме пише владика Петар, и услед тога пошли да ноубијају знатније људе, те услед тога планула и буна. Да је било раније договора за устанак, доказ је и то што се једновремено јавио покрет у Шумадији, у Ваљевској и Пожаревачкој. Као резултат целог овог чланчића јесте тај, да је прво било систематске спреме и договора за устанак, да је услед те припреме и договора настала сеча кнезова, а за сечом кнезова да се јавно устанак као неминовна последица ранијега рада на устанку. Могло би се овде стати, али како је овим додирнут и сам почетак устанка, да наведемо и још једно писмо, у коме се излаже почетак устанка. То писмо писао је протопресвитер земунски Михаил Пеић, из Земуна, око 20. Фебруара 1804. год. митрополиту карловачком Стевану Стратимировићу. Он је стигао у Карловце 23. Фебруара 1804. год. Наводим га без икаква коментара: „Непропушчам Вашој Ексцеленцији и следујушча „прикљученија всенижајше објавити: „Наши Сербли кад су уже видили да крајња поги„бељ пред очима стојит, удалу се николико поглавити „персона у шуму и после начини се једно число от 2000 „људи, кои јесу на 4. колоне ходећи разделити, једну т.е. „главну води њеки Церни Ђорђе, кои има код себе до „800 људи, а другу Прота из Вербице, старац, који пред „људима један крст у руци, а други о врату, ношећи, „ха!)и, и Бога једнако о победи моли. Трећу колону води „неки кнез Дима, а четврту Главаш њеки коие био с „Лазом Харамбашом у банди — и после овај исти и Лазу „убио је. -— Тако сад виде Турци да се зло за њи ради. „Између ови 4 даије отиде Аганлија с 400 Турака „и узме још к тому до 20 пандура от Сербаља, у Сер„вију са Сервијанци мир правити и дође у Сремчицу „село, и ту конакује, предани, а после кад наступи друга „ноћ, наши Сербљи чују тај глас и иошљу из колоне Ђо„кине једну патролу, да виде, колико имаде Турака, и „како стоје, да могу на љи ударити. Ова патрола пак не „хотећа паки натраг с рапортом вратити се, но жестоко „ударе на Турке и јуриш учине, гди Турци уплаше се „и почну бегати, а Аганлију оставе. Наши пак увате „жива Аганлију, и почну га водити к својој трупи, обаче „они пандури Сербли, који су код Аганлије, ударе на „ове Сербље и 2 убију, и Аганлију отму. У овој истој „баталији пало мертви 36 Турака и 15 коња и 14 до„нети у Београд рањени. Такођер и Аганлија рањен у „Београд донешен — то јест, у ноги у дебело месо пле„зират. — А кад чују наши Сербли, да њиова браћа, „који су код Турака пандури на њ пуцају и туку, отиду

„и попале све куће ових пандура и што су живо ува„тили изсеку. „Сада на место Агамлије изашао Фучуглија са 500 „Турака у Сервију мир правити, и находи се у Вер„бици — и говори се да ћеду се данас сутра ударити. „Међу овим моли Фочуглија Цриа Ђорђа за мир, и зове „га на турску веру у Београд, да пунктове и уговор са„стављају. Ђорђе одговорио му, говорећи: Ја нисам ни „кад је мирно било у Београд ишао, а камо ли сад „него ако ми дадеш твоју жену и дете у залогу и две „дахије, онда ћу ја ићи, а војске обадве нека у миру „пребивају. Дакле не зна се јешче шта су окончали. „Сербљи покорни Паши, и оћеду да им Паша заповеда „а не пустаје. „Овима нашим Серблима писао Афис-ага — из Ниша, „који је неиријатељ с Веограђанима да се Сербли добро „держу, а он ће њима у помоћ поспјешити. Да нису Турци „са Серблима овагсо поступили, и леберија дигла се, они „би ишли овог пролећа на Афас-агу у Ниш. „Нашим Сербљем барута и олова довољно доносу „се, а све. Арнаути по читаве товаре Фишека и кремења „све по 24 паре туце продају. Они имаду оружја и свега „доста. „Овде у Земуну имаде један Турчин, који је код „убијенога МустаФа-лаше бинбаша био, то јест мајор ти„тула, а он је протерат из Београда от они даија. Тако „сада хоће да пређе на ону страну да се к Серблима „прилепи и против Турака војује. Ово је један човек „јунак на очима, что му мало пара имаде. „Из Сервије бедне отишло је неколико кнезова у „Цариград иомоћ тражити, и то с подкрепљенијем руског „или нашег Елчије, — дакле јешче за њи ништа се не чује. „Јучер је читат Ферман који је дошао ономад из „Цариграда у кому јавља се да овај паша ипак на ову „годину у Београду остаје и да паша добро рају држи, „заповеда се. Михаил ПеиА, иротоиресв. зелуисви." Писмо примљено: вђ Карловцћ 23 фебруар1а 804 года.

Још само ове две напомене: Прво писмо штампано је у књижици која има ову посвету: „ Његовој светлости Госаодару и књазу сросном Михаипу М. ОбреновиАу III" а носи наслов : Дечански Споменици, скупио и издао архимандрит дечански Серафим РистиК, у Београду 1864. Писмо је на стр. 23 и 24. Друго писмо није штампано. Л В-

НОЋНИ ШАПАТ (ТЕОДОР ШТОРМ) Кроз иојцу шуми иеки шапат тајни, И санком тело умореио блажи; Осећам да ће нешто да ми јави, Па блуди светом и иут к мени тражи. Да л' љубав речи ио лахору шаље, Па их је ветар нанео овамо ? Ил' судба кивна несрећу ми спрема, Па жели да је наговести само ? С. п. ЈУ!ијалко6ић.